Рекордни приходи од индиректних пореза не значе бољи живот
БАЊАЛУКА - Иако су приходи од индиректних пореза у БиХ из године у годину све већи, па чак и из мјесеца у мјесец рекордни, према ријечима упућених, та повећања се не рефлектују на боље услове живота грађана.
Из Управе за индиректно опорезивање БиХ јуче је саопштено да су први пут од успостављања ове институције приходи од индиректних пореза премашили десет милијарди КМ, наводећи да је прошлог петка на њиховом јединственом рачуну било прикупљено 10.050.302.619 КМ.
- Ријеч је о приходима од ПДВ-а, акциза, царина и путарина. Према трендовима у наплати, до краја ове године очекујемо да ће бити прикупљено око 10,6 милијарди КМ - наводи се у саопштењу УИО БиХ.
Према ранијим подацима Управе, у току цијеле прошле године било је прикупљено девет милијарди и 926 милиона КМ, а годину раније осам милијарди и 445 милиона КМ, док је током 2020. године прикупљено седам милијарди и 229 милина марака.
Остварени приход од индиректних пореза дијели се на три дијела, за државне институције, ентитете и Брчко дистрикт, а колико ће грађани од тога имати користи, зависи од тога како ће новац бити распоређен у буџетима.
Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић каже за “Глас” да грађани Српцке уопште не знају какве бенефите имају од плаћања ПДВ-а.
- Није ни чудно што су приходи свако мало рекордни с обзиром на високе цијене захваљујући којима се и слило највише новца у систему ПДВ-а. Због поскупљења производа и услуга грађани живи све теже, свакодневном потрошњом доприносе убирању толиког пореза, али уопште не знају за шта се тај новац троши јер се њиме управља нетранспарентно - истакла је Марићева.
И економиста Зоран Павловић сагласан је да грађани не осјете корист од раста прикупљених прихода.
- Отплата кредита и улагање у инфраструктуру поједу приходе од индиректних пореза будући да велика задужења имају приоритет. Рекордне бројке грађанима не значе ништа јер се новац не троши на начин који би им обезбиједио бољи живот - тврди Павловић.
Професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Горан Радивојац каже за “Глас” да су грађани први у реду кад треба од њих наплатити порез, а трећи кад треба расподијелити средства.
- Финансирање институција БиХ и сервисирање спољног дуга су у првом реду наплате, а тек након тога ентитети и институције које имају директан утицај на свакодневни живот грађана. Садашњи начин расподјеле не прати потребе грађана, поготово што из буџета БиХ не иде ни марка за пензионере, здравствене раднике, просвјету и слично - рекао је Радивојац.
С друге стране, економиста Милош Грујић наводи да грађани ипак могу осјетити одређено побољшање растом прихода.
- Чињеница је да се дио пореза врати грађанима. Дио тог новца се слије у буџет, а на владама је да распореде новац. Уколико га је више, то може довести до раста субвенција пољопривреди, привреди и слично - наводи Грујић и додаје да је раст прихода посљедица инфлације јер се биљежи већи промет, али не и стварна потрошња.
Расподјела
Приходи од индиректних пореза за 11 мјесеци ове године износили су 9,727 милијарди КМ, а након поврата ПДВ-а привреди за расподјелу корисницима отишло је 7,743 милијарде.
За финансирање државних институција у том периоду, према подацима УИО, распоређено је 937 милиона КМ, ФБиХ је припало 4,198 милијарди, Републици Српској 2,314 милијарди, а Брчко дистрикту 234 милиона КМ, са припадајућим спољним дугом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
