Ратари не знају ни шта ни колико да сију

Сјетва уљане репице на парцелама у Српској већ је почела, а за мање од мјесец започеће и припреме земљишта на којима ће бити засијана пшеница, јечам и друга стрна жита. Међутим, на колико површина ће хљебно жито бити засијано, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић нема одговор, наводећи да ратари због неповољне ситуације у пољопривреди не знају како скројити план сјетве и при­ томе избјећи још један нерентабилан производни циклус.

- За сада ратари још нису начисто у коју производњу треба да уђу и на шта да се оријентишу када је генерално стање у пољопривреди хаотично. Још не знамо ни какве ће бити откупне цијене кукуруза и соје. Плус што је пшеница ове сезоне издала. Откупна цијена и приноси су били никакви, а ратари су додатно огорчени због цијене сјеменског жита која је знатно виша од меркантилне пшенице. Све то демотивише ратаре - прича Маринковић.

Он за “Глас” каже да је пред произвођачима неизвјесна јесен имајући у виду и поскупљење горива које се биљежи из дана у дан. 

- Не знамо која култура би нам на крају донијела какав-такав профит. Лани смо ишли на повећање површина под пшеницом, на уштрб кукуруза и показало се да је то промашена одлука, јер је откупна цијена прениска. Мултинационалне компаније отварањем или затварањем складишта стварају вјештачку кризу, диктирају цијене које њима одговарају - наводи он. 

С друге стране, Маринковић каже да ратари не могу бити незадовољни реакцијом надлежних и висином аграрног буџета.

- Ресорно министарство је на висини задатка имајући у виду све проблеме које нас погађају. Надам се да ћемо при креирању новог правилника сагледати све проблеме који су изразито комплексни. Сви слојеви друштва се морају укључити у спас пољопривреде, јер кризе које се дешавају у свијету показују да морамо имати властиту храну за прехрану свог становништва. Сву струку и науку треба упрегнути у смјеру креирања пољопривреде политике у будућности - рекао је Маринковић.

Предсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије” Бошко Радић каже за “Глас” да ће ратари ове јесени за сто килограма сјеменске пшенице морати издвојити од 120 до 140 КМ.

- То је ван сваке памети када се узме у обзир цијена овогодишњег рода хљебног жита које продајемо по 30 КМ за 100 килограма. То значи да 500 килограма меркантилне пшенице треба да дамо за сто килограма сјеменске, што никада није било откако се бавим овим послом, а радим већ деценијама. То ће натјерати ратаре да засију меркантилну пшеницу умјесто сјеменске што у старту значи до 20 одсто мање приносе, таман да све друго буде потаман - додао је Радић.

Да се ове сезоне мало шта исплатило производити, свједочи и пољопривредник из Лијевче поља Душко Бањац чије је усјеве град у неколико наврата тукао.

- Ми смо такорећи изгубљени. Приноси кукуруза у просјеку се крећу између три и четири тоне по хектару, а оптимално је да буду од осам до десет тона, па видите како стојимо. Због такве ситуације приморани смо посијати доста пшенице и јечма, у плану имам пет хектара. Сијаћу и сјеменску и меркантилну, у омјеру који ми расположиви буџет дозволи – испричао је Бањац и додао да се не пише добро ни сеоском, ни становништву у градовима јер ће храна током зиме, без сумње, бити веома скупа.

Климатске промјене

Стојан Маринковић каже да је пољопривредна производња и на глобалном нивоу поприлично угрожена временским неприликама.

- На свим крајевима свијета дешавају се несвакидашње појаве. Наука још не може селектовати сорте отпорне и толерантне на те непримјерене временске услове - прича Маринковић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.