Растају се једина два ђака подручне школе у Мјешајама код Фоче

Михајло Ћосовић, ученик петог разреда подручног одјељења фочанске Основне школе „Веселин Маслеша“, растаје се са учитељицом Вањом Станковић и својим најбољим другом Марком Филиповићем, учеником четвртог разреда, који ће од наредне школске године бити једини ђак ове школе.

-Жао ми је, али морам отићи - каже Михајло и обећава да ће, и када буде ишао у школу на Броду, свраћати код Марка и учитељице Вање.

Михајлов омиљени предмет је српски језик, а Марков математика. Али, обојица имају исте дјечачке снове - када порасту да постану фудбалери.

Њихова школа, окружена зеленилом у царству природе, нема бетонирано игралиште, али зато имају травнати терен на ливади гдје свакодневно играју фудбал један против другог, под будним оком учитељица Вање.

У публици су, осим учитељице, и њихови љубимци пас Срећко и мачка Маца са којима воле да се играју током школског одмора.

-Љепше је у природи, него у граду. Највише играмо фудбал - каже Марко, који већ тренира у Фудбалском клубу „Сутјеска“, а и Михајло каже да ће се на љето уписати у школу фудбала.

Марко прича да је „учитељица драга и лијепа и да их добро учи“.

-Жао ми је што Михајло иде - остаћу сам, а волио бих да нас је више - каже Марко.

Њих двојица су најмлађа дјеца у својим породицама. Михајлов брат је завршио средњу школу, а сестра је трећи средње, док је Марков брат девети разред, а сестра седми.

Марко живи бизу школе, а Михајло је мало даље, на пола сата пјешачења. Он долази бициклом и каже да му је потребно десетак минута вожње.

Школа је приступачна, налази се на узвишењу изнад магистралног пута Фоча-Тјентиште и од града је удаљена десетак минута вожње аутомобилом.

Њих двојица су заједно у комбинованом одјељењу. Причају да се одлично слажу, да никад нису помијешали градиво и да нема забуне око задаће.

-Има млађе дјеце, али неће овдје да иду у школу, сви су на Броду. Ваљда више воле да буду у граду, али мени је на селу у природи љепше - прича Михајло.

Учитељица Вања Станковић наводи да је лијепо радити у школи на селу и да ужива у свом послу. У издвојеном одјељењу у

Мјешајама она је од 2013. године, а наводи да је до прије 15 године школу похађало двадесеторо дјеце.
Тај број се постепено смањивао да би ове године спао на два ђака, а од наредне школске године Марко ће остати сам.
-Предност подручних школа је што се више пажње може посветити ученику, може се боље пратити његов развој и напредовање. Мана је што немају више другара да се друже - каже Станковићева.
Када је настава у питању, ђаци у комбинаованом одјељењу нису ускраћени ни за шта и не заостају ни по чему у знању за вршњацима из градских средина.
-Ђаци који су отишли из петог у шести разред у школу на Броду наставили су добро да уче и сви су добри ђаци. Природно окружење је предивно и за дјецу и за учитеље, само што је штета што нема више ђака. Излазимо често у природу, а дјеца у оваквом окружењу имају предност јер могу голим оком да виде оно што уче - каже учитељица.
Она напомиње, да, нажалост, ђака за упис нема већ двије године.

-А нема назнака ни да би их могло бити у будућем времену. Свако село је на измаку - то је изразит проблем у свим срединама, јер људи иду, селе се - наводи Станковићева.
Када Марко идуће године заврши пети разред, школа у Мјешајама остаће без ђака.
-Биће ми жао, вјерујте, овдје сам се навикла, лијепо ми је. Штета што нема виђе ђака, овдје је дивно - наглашава учитељица.
Уз школу у Мјешајама, на подручју општине Фоча, ради само још једна петогодишња сеоска школа - подручно одјељење Основне школе „Свети Сава“ у Драгочави.
Ове године уписана су два првачића у Поповом Мосту, гдје би након једногодишње паузе поново требало да буде отворено подручно одјељење Основне школе „Веселин Маслеша“.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.