Радусин: Неопходно ефикасно коришћење природних ресурса
БАЊАЛУКА - Израда стратегије заштите животне средине даће смјернице за унапређење квалитета живота становника, и то на начине који неће бити штетни за животну средину, рекла је Срни помоћник за екологију у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Свјетлана Радусин.
“Заштита животне средине је изузетан привредни ресурс који ствара велике и превасходне шансе за одрживи развој. Међутим, то подразумијева широко коришћење обновљивих извора енергије, повећање броја радних мјеста и инвестиција у такозваним зеленим гранама индустрије”, навела је Радусинова.
Она је нагласила да заштита животне средине и обезбјеђивање довољне количине безбједне хране и воде представљају два кључна изазова 21. вијека за цијело човјечанство, због чега је ефикасно коришћење природних ресурса услов за наш опстанак на планети.
Радусинова је истакла да се највећи изазов односи на ублажавање и смањење утицаја климатских промјена и јачања отпорности на ове промјене.
“Највећи утицаји промјене климе забиљежени су у секторима пољопривреде, хидрологије, шумарства, биодиверзитета, али и здравља људи, а суше, инвазија инсеката и појаве шумских пожара, значајно су утицали и на шумске екосистеме у нашој земљи”, навела је Радусинова.
Она је упозорила да, гледајући дугорочно, климатске промјене могу изазвати трансформацију читавих шумских екосистема, мијењајући распоред и састав шума.
“Промјена климе утиче и на услове гајења одређених пољопривредних култура и избор одговарајућих сорти, а када је ријеч о биодиверзитету, промјена климе може довести до губитка постојећих станишта и појаве нових врста, до изумирање врста које нису у стању да се прилагоде”, рекла је Радусинова.
Она је напоменула и да су све израженији утицаји промјене климе на здравље, те да Република Српска и БиХ, узимајући у обзир утицај климатских промјена и потребе за смањењем ризика од климатских промјена, препознају значај доприноса глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште /ГХГ/.
Радусинова је истакла да већ сада посљедице климатских промјена намећу потребу за корјенитим друштвено-економским промјенама, те да је ефикасно коришћење природних ресурса услов за опстанак човјека на планети.
“То укључује ниске емисије угљеника, социјалну укљученост, регионалну сарадња на свим нивоима – од предузетника, академских заједница и јавног сектора, до подршке иновацијама за одржив развој и препознавање нових тржишних прилика”, рекла је Радусинова.
Према њеним ријечима, БиХ се обавезала да ће до 2030. године смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште за 33,2 одсто, због чега је неопходно посебну пажњу посветити декарбонизацији, као кључном изазову у борби против климатских промјена.
“Стога је приоритет да се прелазак на нискокарбонску /нискоемисиону/ привреду искористи тако да се постигну циљеви одрживог економског развоја и социјалне кохезије”, рекла је Радусинова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
