Радовић: Потребан озбиљан одовор за непоштовање саобраћајних прописа
БАЊАЛУКА- Вршилац дужности замјеника директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић указао је на значај озбиљног одговора за непоштовање прописа у друмском саобраћају. Радовић је рекао да се број саобраћајних незгода смањује, као и број погинулих, те да је даље смањење могуће координисаном акцијом свих субјеката безбједности саобраћаја на спровођењу активности планираних важећом Стратегијом безбједности саобраћаја и Програмом безбједности саобраћаја.
Он је истакао да је једна од кључних претпоставки за повећање безбједности, између осталог, успостављање одрживог финансирања безбједности. “Обезбјеђењем минимално потребних финансијских средстава за превентивне и друге активности знатно би се утицало на понашање учесника у саобраћају”, рекао је Радовић, поводом 20. новембра, Свјетског дана сјећања на жртве саобраћајних незгода.
Он је нагласио да је циљ обиљежавања Свјетског дана сјећања на жртве саобраћајних незгода то да се укаже на генерално благ правни одговор на смртне случајеве и тешке повреде настале у саобраћајној незгоди, те да се одређене тешке незгоде посматрају као кривична дјела која захтијевају одговарајући озбиљан правни одговор. Радовић је навео да су потребне активности на едукацији дјеце од предшколског узраста до завршних разреда средње школе, са акцентом на масовност и обухват од најмање 70 одсто генерације.
Он је нагласио да је потребно реализовати едукацију и осталих старосних група, нарочито 65 плус. “Осим утицаја на понашање учесника у саобраћају, потребно је интензивирати активности на унапређењу безбједности путева и идентификацији и санацији опасних мјеста”, нагласио је Радовић.
Према његовим ријечима, циљ овогодишњег обиљежавања Свјетског дана сјећања на жртве саобраћајних незгода под слоганом “Сјети се, подржи, дјелуј” јесте и то да се покаже саосјећање са породицама страдалих, те да се препозна рад кључних хитних служби. Један од циљева, каже Радовић, јесте и то да се укаже на генерално преблаг правни одговор на смртне случајеве и тешке повреде настале у саобраћајној незгоди, те да се одређене тешке незгоде посматрају као кривична дјела која захтијевају одговарајући озбиљан правни одговор.
“Циљ је и да се обезбиједи боља подршка жртвама и породицама жртава саобраћајних незгода, као и да се истакне потенцијал за превенцију и важност озбиљног одговора за непоштовање прописа у друмском саобраћају”, наводи Радовић.
Он је рекао да је у саобраћајним несрећама у Републици Српској у овој години закључно са октобром погинуло 77 људи, а у прошлој и 2020. по 101 лице. Према подацима Агенције за безбједност саобраћаја Српске, 2019. године у саобраћају је погинуло 117 особа. За девет мјесеци ове године у саобраћајним незгодама тешко је повријеђено 465 лица, а лакше повријеђено 2.497. У Агенцији за безбједност саобраћаја Српске наводе да су најчешћи узроци саобраћајних незгода брзина, алкохол, те кориштење мобилног телефона и психоактивних супстанци. Директор Удружења жртава саобраћајних незгода “Степ” Дејан Трнинић рекао је за Срну да као преживјели учесник саобраћајне незгоде и особа са инвалидитетом осјећа да има обавезу да прича о свом искуству и на тај начин промовише безбједну вожњу.
“Настојим да апелујем да се возачи понашају одговорно у саобраћају и да мијењају навике као што су брза вожња, вожња под утицајем алкохола, невезивање сигурносног појаса, а у посљедње вријеме нарочито присутно кориштење мобилних телефона”, каже Трнинић.
Он каже да свјетска статистика показује да су управо саобраћајне незгоде најчешћи узрок смртно страдалих људи од око 30 година, тако да су млади возачи најрањивија категорија у саобраћају, а тога нису свјесни.
“Разлози су вишеструки - немају довољно ни животног, нити возачког искуства, а многи од њих су склони ризичном понашању, што је пут у трагедију”, указује Трнинић. Он је напоменуо да нарочито викендима на путевима животе губе млади људи, враћајући се из ноћних излазака, али и да због нечије насилничке вожње страдавају цијеле породице. Према његовим ријечима, такве трагедије се могу избјећи уколико буде појединачне одговорности и ако друштво буде још више радило на безбједности и едукацији. Трнинић сматра да сви будући возачи требају да чују предавања чланова Удружења “Степ”.
“Желимо да наша прича не постане њихова прича и да из наших искустава извуку неке поуке, односно да се одговорно понашају у саобраћају. У животу је увијек боље учити на туђим грешкама, а нарочито у саобраћају гдје можда нећете имати прилику на поправни испит или другу шансу.
Изгубљени животи су ненадокнадиви и материјално непроцјењиви, али ако уложимо више у превенцију свака потрошена конвертибилна марка вишеструко се враћа”, истиче Трнинић.
Он је рекао да је Удружење “Степ”, које је формирано у прољеће ове године, већ препознато у заједници и једино је такво у БиХ настало с идејом окупљања жртава саобраћајних незгода, тако и чланова породица трагично настрадалих. Свјетски дан сјећања на жртве саобраћајних незгода обиљежава се сваке године треће недјеље у новембру.
Први пут је обиљежен 1995. године под покровитељством Европске фондације за жртве собраћајних незгода као Европски дан сјећања. Након десет година, 26. октобра 2005. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је званично обиљежавање Свјетског дана сјећања посвећеног жртвама саобраћајних несрећа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
