Радити на побољшању положаја жртава кривичних дјела
БИЈЕЉИНА - У предстојећем периоду треба усклађивати одредбе Закона о кривичном поступку Републике Српске са минималним стандардима које у тој области има ЕУ како би био побољшан положај жртава кривичног дјела, речено је данас у Бијељини на округлом столу "Положај жртава кривичних дјела у Републици Српској са фокусом на жртве родно заснованог насиља".
Циљ данашњег округлог стола био је да се нагласи значај медијског извјештавања о овој теми, те представници медија упознају о анализама које би допринијеле стварању предуслова за неопходно усклађивање.
Горица Ивић из бањалучке Фондације "Удружене жене" рекла је да су жртве у поступцима невидљиве и имају минимална права која често и не остваре, због чега су у претходном периоду реализовали двије анализе.
"Прва се тиче усклађености Кривичног законика и Закона о кривичном поступку Републике Српске са ЕУ Директивом о правима жртава и Истанбулском конвенцијом. Из те анализе лако је закључити шта је још потребно урадити на унапређењу, иако је наш нормативноправни оквир у неким дијеловима знатно унапријеђен", изјавила је Ивићева новинарима.
Она је навела да друга анализа садржи преглед правних прописа из Србије, која чини напоре да Директиву интегрише у свој правни систем, те Хрватске као земље која је већ чланица ЕУ и интегрисала је ту директиву.
"Ми ћемо документ за унапређење Закона о кривичном поступку предати Министарству правде. Имамо низ медијских активности које треба да допринесу да се општа популација боље упозна о потреби унапређења положаја жртава кривичних дјела", рекла је Ивићева.
Она је указала да ова фондација и бијељинска "Лара" жртвама кривичних дјела пружају бесплатно правно савјетовање, психолошку подршку и СОС телефон, као и збрињавање у сигурне куће.
Професор на Правном факултету у Бањалуци Иванка Марковић рекла је да је анализа усклађености показала да домаћи Закон о кривичном поступку није усклађен са међународним стандардима у области заштите жртава и права жртава.
"Кривични законик је у одређеној мјери усклађен са одредбама Истанбулске конвенције којима се предвиђа обавеза Републике Српске, односно БиХ, да се одређена понашања и облици родно заснованог насиља инкриминишу као поједина кривична дјела, али је ресорно министарство лани током измјена Закона о кривичном поступку пропустило прилику да у Закон унесе одредбе које се тичу права жртава, предвиђене Директивом ЕУ, којом се предвиђају минимални стандарди неопходни у заштити права жртава", указала је Марковићева.
Говорећи о положају жртава у Републици Српској, она је напоменула да постоји неусклађеност, односно неопходност измјене домаћег кривичног законодавства на начин да се у Закон о кривичном поступку унесе појам `жртве`.
"Ми имамо појам `оштећеног`, који је синоним за појам `жртве`, али је неопходно да се унесе појам `жртве` на начин на који је предвиђен у Директиви ЕУ јер он, поред директне жртве, помиње и индиректну", навела је Марковићева.
Она је то појаснила на примјеру кривичног дјела убиство, гдје је директна жртва особа која је убијена, а индиректне жртве су чланови породице.
"Законом о кривичном поступку унесене су одређене новине у информисање жртве, али још не постоји обавеза суда или тужилаштва да приликом првог сусрета жртву информишу о свим њеним правима и дају јој информације о општим и специјализованим подршкама, организацијама које је пружају, стању предмета", рекла је Марковићева.
Округли сто реализован је у оквиру пројекта "Унапређење права и подршке жртвама родно заснованог насиља у кривичним поступцима", који финансира Балкански фонд за демократију, а који има за циљ побољшање права на подршку и заштиту жртава у кривичним поступцима у дјелима родно заснованог насиља у Републици Српској, а у складу са стандардима ЕУ и Савјета Европе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
