Раденка Марић, предсједница Универзитета у Конектикату, за “Глас”: Јапан слуша научнике, а Америка политичаре

Рекла је то за “Глас Српске” професорица Раденка Марић, рођена у Дервенти, која је недавно именовањем за 17. предсједника Универзитета у Конектикату постала прва особа рођена изван САД која је именована на чело једног од најбољих државних универзитета.

- Било је потребно много година рада и труда. Увијек сам била дисциплинована и жељна знања. Ништа се не деси преко ноћи - рекла је Марићева.

Током своје богате каријере радила је у најразвијенијим земљама свијета, Јапану, Америци и Канади и свима им је, каже, заједничко то што се у свакој тој земљи много ради.

- У научном смислу Јапан има енергетски план који не зависи од тога које су политичке партије на власти, тај план праве научници и индустрија, а политичари слушају научнике. У Канади је то у мањем размјеру, а у Америци је у већини случајева фокус на профиту и у великој мјери зависи од политичке партије на власти. Промјене климе и мјере које се предузимају не би требало да зависе од политике и дефинитивно има великих помака у примјени чистих технологија у овим земљама - испричала је Марићева.

Током научне каријере бавила се истраживањем нових извора енергије, а добитник је и бројних награда у тој области. Марићева каже да су наука, као и примјена технологија одмакле далеко.

- У Њемачкој постоје возови који иду на водоник који је најраспрострањенији елемент. Бавила сам се горионим ћелијама, батеријама, катализаторима, али од свега је најважније да студенти науче математику и да могу да израчунају да ли је нешто ефикасно и примјењиво. Извори чисте енергије не треба да буду оно што је популарно већ да буду ефикасни. Треба знати да ли је то добро за природу и која је цијена када се нешто примијени. Наука и економија треба да иду раме уз раме када говоримо о примјени извора чисте енергије - истакла је Марићева.

Бавећи се истраживањем нових извора енергије урадила је пет патената на развоју катализатора за батерије и горионе ћелије и више од 300 публикација.

- Више од 25 година се бавим овим послом, од индустрије, преко националних лабораторија до универзитета - казала је Марићева.

Говорећи о будућности човјечанства, жеља јој је да не буде ратова и да се проблеми рјешавају дипломатијом и компромисима.

- Оружје које се користи у ратовима не само да убија људе већ уништава и природу и генерације људи се послије ратова рађају са болестима - истакла је Марићева.

Говорећи о Републици Српској, Марићева каже да је много талентованих људи отишло из земље и то је велики проблем.

- Наши научници су свугдје по свијету. У вријеме док сам живјела ту, гимназије су биле одличне. Не могу да кажем шта нам недостаје у погледу науке - рекла је Марићева.

И не само да све своје знање и труд улаже како би напредовала она, њени студенти, али и институција којом руководи, професорица Марић помаже и младима жељним знања који долазе из ових крајева.

- Доводим младе људе из свих дијелова бивше Југославије овдје да студирају и помажем да добију стипендије - рекла је Марићева.

Богата биографија

Раденка Марић је средњу школу завршила у Дервенти, а потом дипломирала на Технолошком факултету Универзитета у Београду. По завршетку студија запослила се у Српској академији наука и уметности, а потом, добивши стипендију јапанског министарства, отишла на Универзитет у Кјоту, гдје је докторирала 1996. године. Радила је пет година у Јапану, а потом каријеру наставила у САД. У богатој каријери радила је и за Национални истраживачки центар Канаде, на Институту за иновације горивих ћелија, а потом се вратила у САД и постала професорица на Универзитету у Конектикату. Члан је Америчке академије наука и умјетности, Националне академије проналазача и Међународне асоцијације за напредне материјале, а члан је и Академије наука у Конектикату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.