Први сусрет након 40 година - поново у школским клупама
БИЈЕЉИНА- Средњошколски центар "Никола Тесла", раније Школски центар Босански Шамац, поново је угостио своје некадашње професоре и ученике, од којих су неки већ пензионери. Економска школа у Шамцу основана је 1959. године као истурено одјељење економске школе из Брчког.
Прије пола вијека, 1970. године, спајањем економске школе и машинско-техничке школе основан је Школски центар Босански Шамац. Осим наведене двије струке, успјешно су функционисале и школа са практичном обуком металске струке и школа ученика у привреди.
Данашњи Средњошколски центар "Никола Тесла" основан је 1993. године. Школу је 1972. године похађао 891 ученик, а 1974. године 1.033 ученика.
Данас школу похађају 372 ученика распоређена у 19 одјељења и струке које могу задовољити различите ученичке склоности - гимназија општи смијер, економија, право и трговина, економски и царински техничар, здравство, фармацеутски и физиотерапеутски техничар, те машинство.
Више ништа није исто у животима некадашњих професора и ученика, само сјећања навиру као бујице. Душан Јовановић, професор некадашњег српскохрватског језика, сада пензионер, наводи за Срну да није имао проблема са ученицима и да је међусобн однос био другачији.
"Однос према професорима био је другачији - имам у кући три професора, моју дјецу. Какав став заузмеш према ученицима, они теби тако враћају. Када би се вратио у школу опет бих исто радио", каже Јовановић. Некада разредни старјешина и професор физичког васпитања Иво Кобаш, који је након Шамца живио у Холандији, Сарајеву, а сада на релацији Крк-Гребнице, истиче да је педагошки посао занимљив. "Посебан осјећај је што смо се окупили након 40 година. Многи се не могу препознати, прошло је много времена, измијенили смо се, остарјели, али ипак је ово величанствен осјећај, емоције су узавреле", каже Кобаш.
Професор географије Миливој Џомбић, који је такође у пензији и живи у Шамцу, наводи да се поново окупила и прва генерација којој је предавао.
"Били су културни, добри, добро васпитани, знали су градиво и зато добијали оцјене према знању. Већина њих има велику дјецу, па и унучад, те се тако наш рад данас добро види", истиче Џомбић.
Разредни старјешина четвртог разреда економске школе Нада Дујковић каже да је на овај генерацијски сусрет дошло и 10 њених ученика.
"Слабо се памти, не можемо се сјећати више појединости, остарјело се, али знам да су били добра дјеца... Поштовање зависи од наставника, то бих увијек у први план истакла.
Сваки наставник гради свој ауторитет у одјељењу и онда на основу тога гради поштовање", напомиње Дујковићева. Један од организатора сусрета генерације Рада Јаковљевић рођена Бендаревић из Писара, која живи у Београду и ради као дипломирани економиста, истиче да су и раније постојале иницијативе за овакав догађај, али да је била препрека што су сви расути по свијету. "Ми смо међу задњим генерацијама која је имала неки нормалан систем вриједности, а који данас више не постоји.
Просто, цијенили смо и поштовали наше професоре, они су били ауторитети и пренијели су нам знање на најбољи начин", указује Јаковљевићева.
Иванка Абрановић живи у Пули, а живјела је у Хасићу, код Шамца. Она каже да је ово путовање чекала све ове године, те да јој није било тешко да пређе стотине километара како би се видјела са својом генерацијом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
