Прва крсна слава након Божића - Свети Стефан: Ево шта жене у тишини треба да ураде
Трећег дана великог хришћанског празника, 9. јануара, бројне породице прослављају Светог Стефана. Српска православна црква и вјерници обиљежавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану. Стефандан или Стевањдан је прва крсна слава након Божића.
Свети Стефан био је Јеврејин и рођак апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних свједока и осуђен.
Светитељ се, озарен својом вјером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим.
Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов рођак Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибију гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере.
Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тијело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.
Обичаји и веровања
Свети Стефан је обележен као црвено слово у календару. Овај дан прати мноштво народних обичаја и вјеровања. Најважнији посао на дан празника је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца већ ставља, ради рода и напредовања, у ракље воћног дрвећа, пчелињак или пак привредне зграде.
Вјерује се да божићна слама има плодотворну моћ и да штити од града. У шумадијским селима на Стевањдан домаћин са секиром одлази у воћњак да, како се каже, посјече неродна стабла. Узмахне секиром, а неко ко је с њим га одврати од сече, говорећи му да не сјече, јер ће ове године да роди, па стави руковет божићне сламе у ракље стабла.
И тако, од воћке до воћке, док не заките сламом, ради поспешивања родности, сва стабла која су претходне године оманула у роду.
У Војводини се божићна слама чисти одмах послије поноћи на Стевањдан. Сламу према народном обичају скупљају жене које треба да буду тихе и да ћуте да се не чује како одлази Божић. Метла којом је слама почишћена не користи се током године већ се чува због здравља.
Славски колач за Стевањдан меси се дан пре славе и украшава се фигурицама птица, жита, грожђа, буренцима, књигом... Износи се на сто обогаћен сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сјече или ломи.
За Стефандан шаљиво кажу да ову славу славе шкртице, јер сити гости послије божићног славља не могу пуно појести и попити.
Култ Светог Стефана Првомученика је врло развијен у српском народу и подигнуто је више од 40 храмова с његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 15. августа се слави Пренос моштију Светог Стефана или летњи Свети Стефан, понегде познат и као Стеван Ветровити.
Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата и на бази кованица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
