Просвјетарима отети ауторитет и достојанство

Заједнички је то став представника просвјетних удружења и синдикалиста који истичу да су дешавања у бијељинској Средњој пољопривредној и медицинској школи, гдје је родитељ једне ученице два пута ошамарио наставницу Оливеру Крсмановић, упалила црвени аларм о проблемима који се већ дуже вријеме гурају под тепих.  

Секретар Удружења просвјетних радника “Ипак се окреће” Данијел Михић, иза којег је 17 година наставничког стажа, каже за “Глас” да просвјета тоне брзином слободног пада.

- То није више ствар деценије или године, то је питање мјесеца и дана колико се ствари усложњавају. Нарочито након пандемије вируса корона када је баријера између родитеља, дјеце и наставника изгубљена. Многи ђаци или њихови родитељи суботом у поноћ шаљу поруке наставнику и нешто запиткују што говори много тога о поштовању оног ко преноси знање - прича Михић.

Просвјетни радник данас, наводи Михић, мора бити доступан свима, да жонглира између потреба дјеце, родитеља, наставних планова и програма као и руководства школе.

- И нема право да се жали. Наставницима су данас руке за већину ствари везане, немају право дијете које омета наставу избацити са часа, већ га шаљу психологу који обично или није ту или је затрпан послом. Много тога је контрадикторно у нашим прописима који постоје, али се у пракси најчешће не примјењују. Стање у образовном систему је толико лоше, а то се само чује кад се деси трагични случај, кад неко неког пребије - казује Михић.

Он каже да је у пракси било случајева да управни одбор школе донесе одлуку о избацивањау ђака због недоличног понашања, а већ сутрадан се одлука поништи јер је неко “утицајан” то тражио.

- Сваки дан чујеш немој овог, немој оног и систем се урушава. Просвјетари морају бити селективни, што у пракси ишчезава, јер се стално нечијем дјетету мора гледати кроз прсте. Морам нагласити да је 95 одсто и родитеља и ђака сасвим примјерно, а да просвјета пати због пет одсто бахатих. Не стижемо се бавити добром и марљивом дјецом, од пет одсто оних којима је школа играоница - категоричан је Михић.

Случај из Бијељине за Михића је преседан, али би то могло постати пракса због чега би просвјетни радници требало да добију статус службеног лица.

За то се залаже и предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић, наводећи да ће организација на чијем је челу пружити подршку наставници Крсмановић, али и свим осталим колегама који осјећају несигурност на радном мјесту. Он је истакао да су прије само три-четири деценије просвјетни радници били најцјењенији у друштву, а данас су потцијењени на сваки могући начин.

- Сви морају пружити подршку просвјетним радницима који су стуб сваког друштва. Ако ми погријешимо у васпитању само једне генерације цијело друштво ће бити у проблему наредних 40 година. Свима нам мора бити циљ да васпитамо прије свега добре људе, а потом и стручњаке. Дјеца морају схватити да имају одређене обавезе у школи, а не само права. Достојанство наставника које је пољуљано се мора вратити. Наше право је да оцјењујемо знање дјеце онако како ми процијенимо, а не да нам то сугеришу родитељи - навео је Гњатић и додао да су дешавања из Бијељине превршила све мјере.

Из Министарства просвјете и културе РС  јуче су осудили физички напад родитеља на наставника, изразивши очекивања да су према починиоцу примијењене строге санкције. Навели су да безбједност ученика и запослених у школама мора бити апсолутни приоритет, инсистирајући на нултој толеранцији на насиље.

Застарјела настава

Данијел Михић каже да струка мора наћи и рјешења за унапређење наставног процеса јер су данас дјеца десет година испред предавача када је ријеч о информатичкој писмености.

- Ми најчешће предајемо зидовима. Настава коју изводимо им не држи пажњу, није прилагођена дјечијем уму који није исти као прије 20 година. То је научно доказано. У оваквим околностима се не зна ко више чека звук звона за крај часа, ђак или наставник - тврди Михић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.