Прослављамо цара Константина и царицу Јелену, ово су најважнији обичаји

ГС
Прослављамо цара Константина и царицу Јелену, ово су најважнији обичаји

Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају празник Светог цара Константина и царице Јелену, а овај празник прате бројни обичаји, али и важно историјско знамење. Овај празник уписан је у црквеном календару црвеним словом, па се вјерује да дан треба провести у молитви, ако сте тако у могућности.

Свакако се ваља отићи у цркву, те запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство.

Постоји и вјеровање да ћете очистити тело од болести ако се три пута умијете светом водицом. Такође, ово је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена у Срба, пише zena.blic.rs.

Као еснафску славу  овај празник прослављају кујунџије и жељезничари.

Култ цара Константина и царице Јелена посебно се његује код Грка и Румуна, па се каже да је код њих Константин као код нас Свети Сава.

Овим светитељима посвећен је велики број храмова, а само неки од њих су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста...

Цар Константин је доласком на трон добио тројицу непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију.

Пред окршај са Максенцијем на небу му се указао сјајан крст што је било знак побједе. Према његовом наређењу, направљен је велики крст који је ношен пред његовом војском. Борба је као што је небо и најавило, завршена његовим тријумфом.

Константин је одмах 313. године издао Милански едикт, којим је окончан прогон хришћана. А послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и дао му име Константинопољ.

Вјера га је стално пратила. Након што се разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле који су му рекли да га епископ Силвестер крсти. Послушао их је и оздравио.

За Константина се везује и сазивање Првог васељенског сабора у Никеји 325. године- због раздора у Цркви који је изазвала појава јеретика Арија. На Сабору је осуђена јерес, а утврђено православље.

Света Јелена борила се за попут сина за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, саградила цркву Васкрсења на Голготи и бројне цркве на Светој земљи.

Умрла је 327. године, а цар Константин преминуо је 10 година након смрти своје мајке- у Никомидији 337. године. Сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана