Продужују живот Панчићеве оморике
БАЊАЛУКА - Један од најатрактивнијих четинара на свијету Панчићева оморика због пожара и низа других негативних фактора нестаје из својих станишта, а како би сачували ову ендемичну врсту која расте искључиво на Балкану, академска заједница и ресорно министарство удруженим снагама раде на сакупљању сјемена да би узгојили саднице с циљем пошумљавања у будућности.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС у сарадњи са Шумарским факултетом Универзитета у Бањалуци покренуло је пројекат очувања и заштите Панчићеве оморике, а активности које спроводе базиране су на дугогодишњим научним истраживањима која су била усмјерена на проучавање генетичког материјала ове угрожене врсте.
Помоћник министра за шумарство Горан Зубић каже да је вриједност пројекта у овој години око 50.000 КМ те да шишарке из којих ће касније истрести сјеме на терену скупљају од октобра до децембра.
- С обзиром на то да је ово година пуног урода сјемена, желимо то искористити и сакупити што више. Највјероватније ће бити посијано у Центру за сјеменско-расадничку производњу у Добоју, можда чак и у неком расаднику у иностранству у строго контролисаним условима, како бисмо добили садни материјал за следеће фазе пројекта - казао је Зубић.
Он је истакао да су ове активности пријеко потребне, с обзиром на велике разорне пожаре који су лани на подручју Великог Стоца, другом најзначајнијим станишту оморике на Балкану, уништили бројна стабала.
- Овом крајњом мјером покушавамо вјештачки помоћи Панчићевој оморици да опстане и у наредним деценијама и вијековима - казао је Зубић.
Професор на Шумарском факултету Универзитета у Бањалуци Милан Матаруга каже да већ дуго траже начине како да помогну овој врсти да опстане, јер 70 година строге заштите не даје резултате.
- Панчићева оморика на већини станишта нестаје. Схватили смо да то што јој помажемо да се природно обнови није довољно, а једини начин који нам гарантује да ћемо је сачувати је да произведемо саднице. Зато смо од ресорног министарства затражили финансијску подршку да прикупимо сјеме и произведемо садни материјал - наводи Матаруга.
Истиче да је посао сакупљања шишарки тежак, напоран па чак и ризичан по живот за сакупљаче јер се оморике налазе на неприступачном терену, најчешће на падинама литица и уз стијене.
- Ангажовали смо професионале пењаче из тима “Арборист” из Бањалуке који се пењу на сами врх изузетно високих стабла, јер су шишарке на врху. План је да до краја године сакупимо сјеме са 200 стабала, распрострањених у свим природним налазишта оморике у РС, њих 26, на потезу од Милића до Фоче - објашњава Матаруга и додаје да приоритет дају најугроженијој популацији ове четинарске врсте.
Он наводи да је ово први пут да се у Српској спроводе овако опсежне активности за очување једне врсте.
- Надам се да ће нас вријеме послужити током сакупљања шишарки. Током зиме планирамо дораду сјемена, а на прољеће сјетву. Садницама ће требати четири године да расту у расаднику, након чега ћемо из засадити на терену. Морамо строго водити рачуна о поријеклу сјемена, јер није дозвољено мијешање. Садницу можемо вратити само на локалитет са којег смо узели сјеме - објаснио је Матаруга.
Станиште
Горан Зубић каже да прикупљање сјемена није једина активност коју Српска спроводи да би била очувана Панчићева оморика.
- Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС у сарадњи са домаћим и међународним стручњацима спроводи бројне пројекте на очувању станишта. Пошумљавање до сада није било могуће, с обзиром на то да је Панчићева оморика ендемична врста и није било могуће набавити садни материјал - рекао је Зубић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
