Угоститељи једни другима "краду" раднике

Послодавци у Републици Српској и БиХ одавно немају довољно радне снаге, а  проблем је отишао толико далеко да је, како сами тврде, сваки незадовољан радник практично постао потенцијална мета конкурентских фирми које нуде боље услове и више новца. 

Мањак расположивог кадра тренутно је најизраженији у услужним дјелатностима, нарочито угоститељству јер се захуктава љетна сезона, све је више посла и гостију. 

Тако у Бањалуци готово да нема ресторана, кафића, посластичарнице који ових дана путем друштвених мрежа не траже појачање, а поједини шанкерима нуде почетну плату од 1.500 КМ, што је за стотинак марака више од просјечне зараде у Српској.  

Колико се ситуација мијења, показује и чињеница да су домаћи угоститељи до сада углавном за мањак радника кривили конкуренцију с Јадрана, а сада прст кривице упиру и у своје колеге у Српској које нису поштовале закон и права запослених, што је, како тврде, многе натјерало да спакују кофере и заувијек оду са ових простора. 

ОТИМАЧИНА 

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС “Хорека” Горан Куртиновић за “Глас” прича да је веома мало радника који уопште желе да се баве угоститељским послом, а разлози су бројни. Многе одбија рад у смјенама, много посла у сезони, али и фамозна исплата плата у ковертама којој прибјегава дио послодаваца.  

- Угоститељи су дошли дотле да су принуђени једни другима да “краду” раднике, обећавајући малобројнима који нису отишли чак и нереалне услове. Онај ко жели да опстане, мора наћи радника пошто-пото. Раније смо црпјели радну снагу из других сектора, али сад и то иде тешко. Сви чувају своје људе - прича Куртиновић. 

Према његовим ријечима, на сцени је свеопшта отимачина, што показује и примјер да банкарски сектор повлачи кадар из угоститељства. 

- Онај ко до сада није водио рачуна о својим запосленима, ко није придавао значај другим погодностима, мимо плата, сада просто губи људе. Било који незадовољан радник практично је мета за послодавце који кубуре с мањком људи. Проблем је што иде сезона годишњих одмора и што су послодавци свјесни да радницима који су остали овдје морају обезбиједити слободне дане. Ти људи су и остали како би с породицом могли отићи на одмор. А велико је питање, у недостатку кадра, како обезбиједити те слободне дане. Једно врзино коло из којег се не види излаз - казује Куртиновић и додаје да су се радници који су остали радити у Српској показали као највеће патриоте и мора се наћи начин да им се помогне.  

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић истиче да су најтраженији радници управо у оним занимањима гдје је дошло до одлива радне снаге у земље окружења и на тржиште ЕУ. 

- Власници кафића се прилагођавају захтјевима тржишта и морају платити износ за који су радници спремни да раде, не могу мање. То је просто такав тренд који је праћен растом цијена услуга. С друге стране, у прва четири мјесеца имамо пад индустријске производње који је проузрокован смањеном тражњом на западу и у складу с тим долази до дјелимичног смањења запослености у појединим индустријским гранама, гдје такође долази до раста плата упркос отежаним условима пословања, јер просто морају сачувати стручни кадар - казао је Рачић. 

Очекивања су, наводи Рачић, да ће у другој половини године доћи до опоравка тражње на западном тржишту. 

- Најразвијеније земље покушавају оживјети тражњу, да се на неки начин покрене потрошња, поготово у Њемачкој, Аустрији и Италији, што би за нашу индустрију и прерађивачки сектор значило  опоравак - додао је Рачић.

ПРИВРЕДНИ МОДЕЛ

Економиста Марко Ђого за “Глас” каже да се у Српској годинама, практично од рата па наовамо, привредни развој форсира кроз услужне дјеталности. 

- Прикупљање пореза и комплетан привредни модел се базира на потрошњи, која је везана за услуге. Нисмо ни покушали градити економију која би била базирана на знању и производњи. Врста услуга која се код нас нуди и тражи показује да смо одустали од властите индустријализације - појаснио је Ђого.

Може се очекивати, каже Ђого, да се миграције из земље наставе, али нешто блажим темпом. 

-  Мотив за одлазак се није смањио код људи, али се смањио “базен” радне снаге у БиХ. Већ је толико људи отишло, плате су и овдје нешто порасле, тако да је просто немогуће да се одлив настави у обиму који смо гледали до периода прије пандемије вируса корона која је направила прекретницу. Видљиво је да се услужни сектори не могу више подмирити домаћим кадром и врло изгледно је да ће и код нас за коју годину конобари бити из Азије - додао је Ђого. 

Да је ситуација на тржишту рада сложена, показује и недавна анализа водећег портала за запошљавање у БиХ.

Према истраживању портала MojPosao.ba, лани су објављена укупно 12.094 огласа за посао, путем којих је оглашено 26.738 радних мјеста. У поређењу с 2012. годином, биљежи се пад у броју огласа од 13 одсто.

Занимљиво је да је потражња за радницима у ИТ сектору пала па се није нашла ни међу десет највише оглашених категорија послова, за разлику од 2022. године, када се налазила на осмом мјесту. 

Највећи пораст потражње за радницима забиљежен је у категорији транспорта, складиштења и логистике, производњи, али и, неочекивано, у категорији економија, финансије и рачуноводство.

- На првом мјесту листе најтраженијих занимања лани су били агенти у кол-центру, а слиједе трговци, комерцијалисти, возачи и складиштари. На шестом мјесту најтраженијих су радници у производњи, а у стопу их прате конобари, водитељи продаје, књиговође те медицинске сестре - наводи се у анализи портала МојПосао.ба. 

С друге стране, анализа је показала да су Њемачка и Аустрија повећале потражњу за радницима из БиХ, а и оне највише траже угоститеље и возаче.

Према подацима Завода за запошљавање РС, на бироима широм Српске крајем априла ове године без посла је било 57.349 људи.

ВАСПИТАЧИ

Усљед отварања већег броја приватних предшколских установа на домаћем тржишту рада дошло је и до мањка васпитача па су тако поједини вртићи претходних дана најавили да подижу цијену услуга управо због недостатка квалификованог кадра. 

- На евиденцији незапослених закључно са 30. априлом ове године у оквиру седмог степена стручне спреме (ВСС) евидентирано је 111 васпитача, док их је у истом периоду лани било 151. Послодавци су за прва четири мјесеца ове године поднијели 101 пријаву којом су исказали потребе за радницима са занимањем васпитач у вртићу, од чега највише  у бањалучкој филијали, и то 52 пријаве. У истом периоду запослили су 33 лица поменутог занимања - рекли су у Заводу за запошљавање РС и додали да су током прошле године  послодавци исказали интерес за 321 васпитачем, док је са евиденције бироа запослено 135 радника тог занимања.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.