Припадници седме силе не крију тугу због смрти колеге Славише Сабљића: Био је новинар и када спава

Дарко Момић
Припадници седме силе не крију тугу због смрти колеге Славише Сабљића: Био је новинар и када спава

БАЊАЛУКА - Дугогодишњи новинар и уредник Славиша Сабљић добитник је бројних награда и признања за свој рад, али највеће признање је огромно поштовање које колеге гаје према њему и пијетет и туга коју не крију због његове смрти.

Његове колеге и сарадници које је стекао за четири и по деценије бављења новинарством слажу се да је Славиша био један од посљедњих новинара старе гарде и из оне категорије припадника седме силе који су се држали правила да се “текстови пишу ногама, а не рукама”. То је најбоље описао професор Факултета политичких наука Ђорђе Вуковић, који је заједно са Славишом јео новинарски хљеб у “Гласу Српске”.

- Чекам да се јави и демантује ову страшну вијест! У ствари, да направи репортажу о свим овим драгим људима који по “Фејсбуку” објављују своје фотографије с њим! Нема шансе да оде! Ушао је одавно у срце свима! Један од посљедњих Новинара, правих Репортера! Сјећам се, прије Бог те питао колико година, његове покисле гримасе на уредничком колегијуму. “Не могу ја ово, Ђоле! За мене није канцеларија, већ терен! Људи, њихове судбине, крајолици... Хоћу и даље да дерем ципеле!” - написао је Вуковић на “Фејсбуку”.

Дугогодишњи сниматељ РТРС-а Милорад Зорић Бато са Славишом је, како сам каже, провео превише времена да би тек тако повјеровао да је он умро и да није у питању још једна од његових шала. Бато каже да је Славиша водио евиденцију и да су заједно попили 2.338 литара ракије, појели 326 јагњади и 36 прасади.

- Цијели рат смо провели заједно и његов смисао за хумор и извртање свега руглу нас је спасило и да не изгинемо и да останемо ментално здрави. Превише веселих и шаљивих тренутака смо прошли заједно, а најжалије нам је било када је укинута ВРС зато што су укинути и испраћаји - каже Зорић, додајући да му се све чини да ће му зазвонити телефон и да ће с друге стране чути Славишу како се шерети и говори му “шта је, јеси ли се понадао да ћеш појести чорбу”.

Новинар Игор Пожгај се присјећа како је заједно са Славишом ишао на снимање.

- Он за своје “Капи завичаја”, ја за “Хероје и феномене”. Обојица смо журили, а возач је негодовао плашећи се да не плати казну због брзе вожње. Тада је Славиша из рукава извукао свој стари трик. На “бета касету” је ставио бијели папир на којем је писало “Хитно за Станислава Чађу”, тадашњег министра унутрашњих послова РС. Касету је ставио испред вјетробранског стакла до возача и рекао му “вози, Мишко”. Био је, као и сви велики људи, једноставан, прави професионалац, који је нама млађима радо преносио своје знање и искуство - каже Пожгај.

И дугогодишњи фоторепортер “Независних новина” Владимир Стојаковић један је од оних који су често били на терену са Славишом.

- Сјећам се кад смо снимали неко деминирање код Брчког. Мени стављају онај панцир и кацигу, а он се мртав озбиљан шерети и пита “шта да кажем твојима”. Био је легенда - каже Стојаковић.

Дугогодишњи новинар и уредник РТРС-а Михајло Орловић каже да је Славиша брзо склапао познанства.

- Био је народни човјек, волио је шалу на свој рачун, красила га је непосредност и брзо уочавање шта је занимљиво, а шта није. Био је помало боем, шаљивџија, али одан послу. Он је био новинар и дан и ноћ, чини ми се чак и кад спава - каже Орловић.

Сниматељ РТРС-а Милан Кнежевић каже да је Славиша, гдје год је дошао, био срдачно дочекан, додајући да је то заслужио својим широким срцем.

- Остаће ми у сјећању старица из околине Бенковца, једина повратница у селу. Славиша јој је оставио сву храну коју смо понијели за доручак - присјећа се Кнежевић.

Славиша Сабљић биће сахрањен сутра у 13 часова на Новом гробљу у Бањалуци, а комеморација ће бити одржана у 11 часова у Банском двору.

Судбинске приче

Дугогодишњи новинар и уредник у “Гласу Српске” Дарко Грабовац присјетио се времена када је дијелио радни сто са покојним Славишом у тада једином дневном листу Републике Српске.

- Сједили смо један преко пута другог, ја сам био уредник црне хронике, а он новинар деска. Није га држало мјесто у редакцији и кад год је могао, компјутер је мијењао за живу ријеч са терена. Радо је нама млађима давао савјете, како професионалне, тако и оне животне, јер је био човјек који је стекао велико искуство испреплетено судбинским причама које су излазиле из његовог пера. Био је изузетно духовит, па ћу дане проведене с њим памтити по ведрој атмосфери - рекао је Грабовац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана