Превозници на климавим ногама

До оваквог стања, тврде упућени, довео је низ удружених фактора. Аутобуси махом саобраћају празни или полупразни јер је раст стандарда многим грађанима омогућио да се возе сопственим аутомобилима, а честа задржавања на граници главни су кривац што су бројни домаћи превозници изгубили клијенте за које су превозили робу.      

Статистичари су израчунали да је на улазу у БиХ у другом кварталу ове године гранични промет путника био нешто већи од 6,55 милиона путника, што је за 9,8 одсто више у односу на исти период лани, а према ријечима предсједника Удружења саобраћаја и веза РС Дејана Мијића, тек мали дио њих стигао је аутобусима.

- Већ дуже вријеме је осјетан пад броја путника који користе јавни друмски саобраћај, што је довело до гашења бројних линија. Најгоре је било током пандемије короне, када је промет склизнуо максимално и још нисмо успјели да се вратимо на ниво прије појаве тог вируса. Грађани су вјероватно због бољих путева, раста стандарда и ниже цијене горива почели масовније да користе аутомобиле. Наши људи из иностранства махом долазе својим возилима јер је пут комфорнији, брже прелазе границу, лакше преносе одређене ствари с обзиром на то да у аутобусима постоје ограничења - прича Мијић за “Глас”.

Највећи пад броја путника, казује Мијић, видљив је на међународним и међуградским линијама, као и у аутобусима који саобраћају до мора.

- Овог љета је мање путника ка Хрватском и Црногорском приморју, што је највјероватније посљедица тамошњег поскупљења па су грађани мање љетовали или су ишли на друге дестинације које су јефтиније, с тим да је знатан дио путовао својим аутомобилом. Позитивне помаке имамо у градском превозу, гдје се биљежи већи број путника захваљујући мјерама које су уведене у Бањалуци, односно обезбијеђеном бесплатном превозу за пензионере. Сличну праксу би требало увести на републичком нову, то јест да се грађанима обезбиједи повољнији градски превоз, што ће аутоматски смањити гужве у саобраћају - наводи Мијић.

Нагласио је да дио превозника има велики проблем са обезбјеђивањем радне снаге и исплатом плата јер приходи које остварују не могу обезбиједити високе зараде које су главни мотив за рад. 

Недостатак професионалних возача је рак-рана и транспортних компанија у БиХ, али и несношљиве гужве на граничним прелазима и царинским терминалима, за шта се рјешење не назире годинама.

- Због свакодневних вишесатних задржавања на граници која проузрокују кашњења у испоруци робе губимо клијенте па се све озбиљније суочавамо са  мањком посла. Има доста превозника чији су камиони и по неколико мјесеци паркирани јер их не могу увести у посао. Многи су принуђени да гасе фирме или их пререгиструју у Словенији, гдје је сасвим другачија прича када је ријеч о условима рада. Колико овдје о нама нико не води рачуна, показује примјер превоза угља за Србију. Угаљ иде из Мркоњић Града, Санског Моста, Бистрице и Букове Косе код Приједора и превози га 90 одсто фирми из Србије, а ми тек остатак. Жалили смо се и тражили да буде пола-пола, али џаба - прича за “Глас” предсједник Удружења за унутрашњи и међународни транспорт Српске Никола Грбић.

Границе

За проблеме на граници Никола Грбић криви Управу за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, али и заједничке институције које, тврди, не раде ништа да транспортни саобраћај буде убрзан на прелазима са Србијом и Хрватском.

- УИО мора убрзати поступак рада на граничним терминалима, мора имати више запослених. Тврде да им фали 1.000 радника, па нек их запосле, наши млади жуде за послом, одлазе у иностранство. Ми овако више не можемо радити. На Павловића мосту и Рачи два радника раде улаз и излаз и служе се само једним печатом, морају чекати да један заврши да би други преузео печат. Све то доводи до непрегледних колона, камиони чекају по 12 сати да пређу границу на температурама које су љетос ишле и изнад 40 степени - казује Грбић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.