Преминуо академик Видојко Јовић, један од најзначајнијих српских геолога

Јовић, који је рођен у Пироту у септембре 1956. године, преминуо је јуче у Београду.

Својим научним и педагошким радом Јовић је дао велики допринос развоју српске науке, његов одлазак велики је губитак за укупно друштво и научну заједницу, наводи се у саопштењу.

Јовић је дипломирао на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду 1980. године, на којем је и магистрирао 1983.

Звање доктора геолошких наука Јовић је стекао 1990. године дисертацијом "Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије".

Од 1980. године он је радио у Геозаводу, у Институту за неметале, а 1985. године прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, гдје је изабран у звање асистента.

Током академске 1987/1988. године Јовић је провео три мјесеца на усавршавању на Природословно-математичком факултету у Загребу, а током 1990/1991. године пет мјесеци на специјализацији у Маколи институту за проучавање земљишта /Абердин, Шкотска/.

На матичном факултету Јовић је прошао сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 2003. године. Био је шеф Департмана и Катедре за петрологију и геохемију. Предавао је и на Географском факултету у Београду.

Дописни члан САНУ Јовић је постао 2003. године, а за редовног члана Одјељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 2009. године.

У оквиру Академије Јовић је био предсједник Одбора за геохемију, члан Одбора за палеофлору и палеофауну, члан Одбора "Човјек и животна средина" и Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ. Такође, био је руководилац пројеката Микроелементи у рјешавању геолошких проблема.

Научна дјелатност академика Јовића обухватала је геологију, геохемију, минералогију, петрологију и петроархеологију.

Он је објавио велики број научних радова у домаћим и иностраним часописима и био учесник на бројним међународним научним скуповима.

Значајна је и његова активност као уредника научних часописа и публикација.

Јовић је био главни уредник часописа "Екологика", члан уређивачких одбора "Зборника Матице српске за природне науке", "Геолошких анала Балканског полуострва", "Весника Геозавода", "Флогистона", "Билтена Фонда за научна истраживања САНУ", часописа "Минералоџикл абстрактс" /Минералогицал Абстрацтс/, као и библиотеке "Поучник" Српске књижевне задруге.

Он је био уредник зборника "Јован Жујовић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења", "150 година од рођења Јована Цвијића - Зборник радова са међународне конференције, "Минерални ресурси никла у Србији и утицај на животну средину", "Стеван Бошковић – живот и дело: поводом 150 година од рођења", и "Владимир Д. Ласкарев – живот и дело: поводом 150 година од рођења".

Јовић је био члан бројних научних друштава међу којима су Српско геолошког друштво /секретар 1987-1989/, Српско археолошко друштво Геохемијско друштво САД /Геоцхемицал Социетy УСА/, Интернационална асоцијација за геохемију и космохемију /Канада/, Асоцијација проспекцијских геохемичара /Канада/, Минералошко друштво Велике Британије, Друштво за историју наука о земљи, Међународна комисија за историју геолошких наука.

Он је обављао функцију предсједника Управног одбора Природњачког музеја у Београду и Управног одбора Вукове задужбине.

За свој научни рад Јовић је примио бројна признања, међу којима су Повеља Српског геолошког друштва /1991/, Повеља Српске књижевне задруге /2002/, Захвалница за унапређење рада Музеја науке и технике /2014/, Захвалница за фундаментални допринос развоју геолошких наука и руско-српску сарадњу.

Јовић је добитник и Златне медаље В. В. Коваљског за достигнућа у геохемијској екологији коју додељује Институт геохемије и аналитичке хемије "В.И. Вернадски" Руске академије наука /2015/, Плакете за допринос активностима Српског геолошког друштва поводом 125 година од оснивања /2016/, те Велике сретењске повеље за његовање српско-словеначких културних и научних веза /2017/. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.