Пребиловци: Тамо и камен има ожиљак
ПРЕБИЛОВЦИ-У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима код Чапљине данас је служена Света архијерејска литургија поводом празника Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика.
Литургију су служили њихова високопреосвештенства митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, те епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, дизелдорфски и њемачки Григорије, хумски Јован и будимљанско-никшићки Методије уз саслужење игумана манастира Житомислић Данила и бројног свештенства.
Храм Васкрсења Христовог саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су убиле усташе, а Српска православна црква /СПЦ/ исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи је истакао да су Свети
пребиловачки и свехерцеговачки мученици излили своју крв за Христа и прешли у живот вјечни придруживши се светитељима.
"Они су кроз мучеништво и вјеру, кроз страдање за Христа постали учесници вјечне славе Божије. Знамо и то да на овоме мученичком мјесту овај свети дан, 6. август, увијек поштовао као дан мученика", истакао је владика Јоаникије.
Према његовим ријечима, у ратно вријеме послије њиховог страдања и дуги низ деценија након рата то је био дан плача и бола, али и хришћанске наде.
"Тако је Господ лагано пројављивао славу Светих мученика пребиловачких и херцеговачких и блажио ране њихових најближих. Појављивала се лагано слава дјеце пострадале за Христа", рекао је митрополит Јоаникије.
Он је нагласио да су херцеговачке владике Атанасије и Григорије заједно подигли цркву у Пребиловцима које су изабрали за саборно мјесто новомученика херцеговачких, јер је ово мјесто "мали Јасеновац".
Митрополит Јоаникије је подсјетио да је ово мјесто неколико пута страдало, прво у вријеме Другог свјетског рата, а касније и у посљедњем рату када је храм уништен, а кости спаљене, попут моштију Светог Саве.
"Овај свети храм свједочи нашу вјеру у Васкресење Христово. Слава мученика Христових, дјеце и невиног народа обасјава и нас данас овдје сабране и оплемењује наша срца. Сабрали смо се да постанемо причесници те славе Божије, а не да се било коме светимо. Као што је говорио блаженопочивши патријарх српски Герман `нећемо заборавити, али обасјани славом новомученика Христових, морамо опростити` и праштамо, али `не заборављамо`", поручио је владика Јоаникије.
Митрополит Хризостом након литургије је рекао да су се владике и вјерници у Пребиловце сабрали да искажу црквено, али и мученичко сабрање Цркве.
"Да будемо сви једно данас са њима, јер вјерујемо да их је Господ прославио. Нека је слава мученицима, а нама нека Господ да здравља, среће и благослова. Нека они данас благослове оно што су људи покушали да униште, да се обнови живот. Најважније је да живот обновимо рађањем и множењем, онда ће се цијела земља обновити, јер човјек је након Бога највеће добро", навео је митрополит Хризостом.
Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије захвалио је владикама што су данас дошли на мјесто страдања и Васкрсења.
"У црквеним пјесмама је мјесто страдања и мјесто голготе постало рај. Тако нека би молитвама свих светих и ово мјесто постало мјесто наше утјехе и јачања у вјери. Заслужује молитве владика Атанасије, заслужује труд владике Григорија, заслужује постојаност оца Марка и свих вас да се овдје окупљамо. Нека ово буде мјесто нашег окупљања док Господ поново не дође", рекао је владика Димитрије након литургије.
Српска православна црква /СПЦ/ 2015. године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, а овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а
кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен - костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свог вјечног огњишта.
Литургији су данас присуствовали посланик у Представничком дому парламента БиХ Љубица Миљановић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, те велики број вјерника из долине Неретве, али и Републике Српске и Србије.
ТАМО И КАМЕН ИМА ОЖИЉАК
У Пребиловцима 4. августа 1991. године сахрањени су посмртни остаци Срба из Херцеговине, жртава усташког геноцида у Другом свјетском рату.
Кости убијених распоређене су у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице.
Темеље цркве освештао је Његова светост патријарх српски Павле.
Масакр у Пребиловцима починиле су усташе између 6. и 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића званог Црни, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, дјеце и стараца.
Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијени на лицу мјеста. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем заувјек угашена.
Рано ујутру 4. августа 1941. године, 1.000 до 1.500 усташа напало је село из три правца. У селу су биле углавном жене, дјеца и старци, док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа.
Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и дјевојака и пљачком. Становници центра села довезени су код зграде основне школе.
Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и дјевојкама, а нарочито над дјевојчицама од 12 до 15 година трајале су неколико часова.
Једина особа која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеним ријечима, усташе су вадиле бебе из колијевки и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима мајки.
Након свих ових злостављања и мучења, усташе су становнике центра села још у току тог дана отјерале према Чапљини и затвориле у злогласни "Силос" код села Тасовчића и ту су преноћили, без хране и воде.
Сутрадан, 5. августа, Пребиловчани су отјерани на жељезничку станицу у Чапљину, одакле су увече истог дана транспортовани у специјалној композицији вагона до села Шурманци.
Пребиловачке жене, дјецу и старце затворене у овим вагонима чувало је око 300 усташа под командом Андрије Буљана до јутра 6. августа.
У раним јутарњим часовима 6. августа, похватано и преживјело становништво Пребиловаца истјерано је из вагона, сврстано у колону и потјерано уз брдо према селу Шурманцима.
Колона је била подвргнута детаљном претресу и опљачкана, а затим дотјерана до јаме Голубинке.
Покољ, односно бацање преживјелих у ову јаму, трајао је пуних шест часова /од 7.30 до 13.30 часова/. Према подацима који су утврђени на судском процесу у Мостару, за то време је у јаму Голубинку бачено 470 лица, и то 237 дјеце и 233 жене.
Касније је утврђено да је тога дана у јаму Голубинку бачено више од 500 лица. Такође је утврђено да су усташки злочинци прије и послије 6. августа доводили мање и веће групе жртава у Шурманце осам пута и бацали их у исту јаму.
Мјесец дана након покоља, усташе су населиле у Пребиловце 60-70 хрватских породица из Љубушког и Чапљинског среза, а Пребиловцима су промијенили назив у Ново Село. Када су Италијани окупирали Херцеговину, усташка посада и насељеници напустили су Пребиловце.
Усташе су бјежале из Пребиловаца јер су Италијани почели да хапсе усташке кољаче и пружају заштиту Србима, првенствено у градовима. Усташе су из Пребиловаца однијеле све што се могло однијети и што је било вриједно.
У материјалима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача пише да је из Пребиловаца опљачкано око 10.000 грла ситне и 1.000 грла крупне стоке заједно са цијелом покретном имовином.
Жито и вредније ствари усташе су камионима превозиле у Чапљину - наводно за потребе болнице и усташких институција у том градићу.
Размјере усташке бестијалности навеле су италијанског генерала Алесандра Лузана да пошаље детаљан извјештај о овом злочину Мусолинију.
У овом писму Лузано истиче да је учитељица Стана Арнаутовић силована пред њеним ђацима и да су чак и дјевојчице од осам година биле силоване.
Лузано се згражава над чињеницом да је у овом срамном чину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
Galerija
