Празне учионице не пишу отказ просвјетарима

Према подацима Завода за статистику, у клупе редовних основних школа на почетку школске 2023/2024. године сјело је 83.353 ђака, док је пет година раније односно школске 2018/2019. године било 89.630 дјечака и дјевојчица.

Пад броја уписаних ђака и студената у Српској, усљед учесталих миграција и слабог наталитета, забрињава већ годинама домаће демографе, социологе, политичаре, али и раднике образовних установа јер се силом прилика наметнуло питање кога ће учити и шта ће радити када ученика не буде довољно.

С друге стране, статистика показује да појаву пада броја ученика упоредо прати и смањење броја просвјетара. У билтену који је припремио Завод за статистику наводи се да је на почетку актуелне школске године основцима наставу држало 7.803 наставника, а прије пет година њих 345 више.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Бијељине, Лопара и Угљевика Предраг Рачановић каже за “Глас” да образовне установе на подручју ове регије већу муку муче с недостатком наставника одређених профила него са вишком кадра.

- Имамо проблема са проналаском наставника математике, географије, физике. Проблем се обично јави у току школске године када наставници усљед боловања одсуствују с посла. Замјену је веома тешко наћи. Морамо се сналазити на начин да преузимамо наставнике из других школа који раде за хонорар, с тим да је и то могуће само до шест часова по наставнику који има пуну норму - рекао је Рачановић.

Он је истакао да се упоредо појављује и вишак наставног кадра те да је тај проблем најизраженији у разредној настави односно код учитеља.

- Деси се понекад да међу учитељима буде вишка кадра, плус што се на конкурсима пријави велики број њих али се то питање до сада увијек позитивно рјешавало. Имамо рок до краја јуна да ресорном министарству пошаљемо захтјев за формирање одјељења, а када добијемо сагласност, ако се појави негдје вишак кадра, актив директора у августу одлучује о прерасподјели технолошког вишка по школама, било за потпуну или непотпуну норму. И свих претходних година успијевали смо без проблема да распоредимо људе - казао је Рачановић и појаснио да наставник који на примјер изгуби неколико часова у једној школи исте допуни под кровом друге образовне установе.

Рачановић сматра да проблем технолошког вишка радника у просвјети неће бити изражен ни у наредним годинама, упркос паду броја ђака.

- Сматрам да се та питања могу ријешити одласцима у пензију, а у прилог томе иде и чињеница да је ресорно министарство смањило број ђака у одјељењу са максималних 30 на 28. То је допринијело да се на неки начин збрине евентуални технолошки вишак који се јављао. На примјер, тамо гдје се упише 29 првачића не може се формирати једно одјељење, морају два по 14 и 15 ученика што су аутоматски и два радна мјеста за учитеље - појаснио је Рачановић.

Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић истакао је да се због чињеничног смањења броја ученика већ неко вријеме стрепи од могућег технолошког вишка просвјетара, којег како тврди, за сада нема. 

- Обиласком школа широм Српске видљиво је да одређени број колега одлази, не само у пензију, већ напушта ове просторе са жељом да негдје друго обезбиједе себи и својој дјеци бољу будућност. И наставници иду трбухом за крухом. Просвјетних радника има тачно онолико колико захтијевају прописи Републике, чак би у неким сегментима требало појачати наше редове - категоричан је Гњатић.

Он је навео да ће синдикат у наредном периоду озбиљно радити на враћању достојанства просвјетним радницима, наводећи да је неопходно смањити оптерећење наставника, али и промијенити однос друштва према овој професији.

- Проблема има на сваком кораку. Просвјетни радник је оптерећен администрацијом. Уписује море података у електронски дневник, као и онај стандардни па чак и у властите роковнике. То одузима много времена, бројни просвјетари и суботом раде, остају у школи и више од предвиђених осам сати. Захтјеви према просвјетним радницима су у посљедњих седам-осам година вишеструко повећани. С друге стране, рад наставника, учитеља, професора апсолутно свако жив оцјењује. Ученици, родитељи, директори, чистачице, педагози, психолози, савјетници из Педагошког завода. Буквално су на нишану свих - казао је Гњатић.

Синдикати ће, додаје, инсистирати на бројним промјенама почевши од односа ученик-наставник, наставник-родитељ и слично.

- Наставник који упозори ученика на недолично понашање може очекивати дисциплински поступак и то се дешава колегама што је страшно и поразно. Морамо се борити против лоших појава, комплетно друштво мора схватити да је ово тежак, озбиљан и одговоран посао. Желимо и да се осавремене и наставни планови и програми, смањи административно оптерећене просвјетних радника како би се више посветили ученику и васпитном домену - категоричан је Гњатић. 

Неопходно је, наводи он, исправити и одређене нелогичности у прописима који се тичу плата, јер се у пракси дешава да просвјетни радници који раде потпуно исти посао у настави имају драстично другачија примања.

Дефицит                                          

Драган Гњатић каже да поједини факултети који образују просвјетни кадар већ неко вријеме кубуре с мањком уписаних студената што је већ видљиво, јер је дефицит професора математике, физике и хемије.

- Поводом тога одржали смо састанке са деканима неколико факултета и тражили да се омогући дошколовавање наших кадрова који имају вишу школу. На тај начин би се попуниле евентуалне празнине код недостатка дефицитарних кадрова, али и тим људима обезбиједила могућност да могу безбрижно радити до пензије - казао је Гњатић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.