Прасеће печење уступа мјесто јагњетини

Анита Јанковић Речевић
Прасеће печење уступа мјесто јагњетини

БАЊАЛУКА - Понуда прасади пред предстојеће новогодишње и божићне празнике у Републици Српској, тврде произвођачи свиња, никада није била мања, а цијена никад виша, због чега предвиђају да бројне породице засигурно неће успјети да обезбиједе традиционалну печеницу.

Прасеће печење неизоставни је дио трпезе за Божић, али и главно јело на многобројним славама које тек предстоје што ових дана повећава потражњу за свињама чији је фонд десеткован због појаве афричке куге.

- Прасића на тржишту једноставно нема. Управо ме звао познаник из Бијељине тражећи да му оставим три прасета за Божић, да ће доћи лично по њих. Кажем му да то не ради јер је Бијељина од Градишке удаљена неколико стотина километара, колико ће га та печеница коштати с обзиром на трошак горива. Човјек каже шта се чудим, тамо прасади нема ни за лијека. Цијена више и није толико битна, људи просто желе печеницу - овако за “Глас” почиње причу предсједник Удружења узгајивача свиња РС Миљо Маљчић.

Додаје и да је цијена незапамћено висока за ово доба године.

- И лани је цијена прасади у Српској била висока. У посљедњој седмици децембра кретала се око десет КМ по килограму, а ове године ево већ сада прасићи коштају између девет и десет КМ. У данима пред Божић премашиће засигурно 12 КМ по килограму живе ваге. Тренутно немамо довољно прасади ни за печењаре, које унапријед уговарају веће количине, а они који купују за себе тешко ће доћи до свиње - истакао је Маљчић.

Да ствар буде гора, наводи он, накупци се претјерано не могу ослонити ни на увоз, који је из Србије и Хрватске забрањен због афричке куге, а цијене у Европској унији веће су него у БиХ.

- Најгоре од свега јесте то што се не намеће никакво рјешење за ситуацију у којој се налазимо. Због афричке куге еутаназирано је више од 50.000 свиња, али ми смо у губитку за најмање 150.000 животиња ако се узме у обзир да је производни точак на фармама стао. Тамо гдје се болест појавила фармери већ четири мјесеца ништа не производе, а и прескуп је улаз прасади у тов, јер нико нема новца да пуни товилишта. Ако је 300 КМ прасе, колико би онда требало да буде товљеник кад се продаје. Ко има новца да то купи - пита се Маљчић, који тврди да је ова грана производње ушла у зачарани круг из којег се не назире излаз. 

Предсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије и Мајевице” Саво Бакајлић каже да домаћа свиња у том дијелу Српске постаје права ријеткост.

- Свињски фонд у Семберији је уништен и код нас прасића готово да уопште нема. У селима према Зворнику гдје куге није било, има нешто прасади, али то је занемариво и већ разграбљено. Цијене су рекордне, десет КМ по килограму живе ваге. Људи купују јагњад која су исто прескупа - прича он.   

Да влада јагма и за јагањцима за “Глас” је потврдио предсједник Удружења узгајивача оваца и коза РС Милан Ћирић.

- Потражња је цијеле године велика, јер је свуда у свијету смањена производња и животиња мањка. Јагње по килограму живе ваге кошта од 8,50 до девет КМ и немамо довољно за потребе нашег тржишта. Мањак ће се надокнадити из увоза гдје се такође биљежи поскупљење - прича Ћирић. 

И у бањалучкој печењари “Царство” кажу да ситуација на тржишту никада није била тежа.

- Успјели смо некако да обезбиједимо довољан број прасади које смо већ резервисали, тако да ћемо 99 одсто имати довољно печења за све предстојеће славе и празнике, само што не знамо колико ће оно коштати јер цијене прасића свакодневно дивљају - рекли су за “Глас” у овој печењари.

Рачуница

Мишо Маљчић каже да, без обзира што су јагњад јефтинија по килограму живе ваге, рачуница иде у прилог прасећем печењу.

- Од прасета тешког 30 килограма живе ваге добије се 15 килограма печења, а од јагњета те тежине тек десетак килограма печеног меса, тако да јагњетина ипак дође скупља - истиче Маљчић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана