Позитивни трендови у години јубилеја 30 година рада Фонда

Срна
Foto: Срна

БИЈЕЉИНА- Раст просјечне пензије у Републици Српској од 14,42 одсто као резултат редовног годишњег усклађивања и два ванредна повећања - међу кључним је параметрима позитивног тренда у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/ Српске у првој половини године, рекао је у интервјуу Срни директор Фонда Младен Милић.

Милић је као кључне параметре навео и раст изворних прихода пензијског фонда од 7,9 одсто у односу на план, побољшање структуре корисника права, као и односа између броја осигураника и корисника права.

"Протекла година је била најуспјешнија по готово свим параметрима који опредјељују успјешност, постојаност и самоодрживост пензијског система који почива на принципима међугенерацијске солидарности, какав је и наш систем, а охрабрујуће је да су позитивни трендови раста настављени и у првих шест мјесеци ове године, иако се од краја фебруара налазимо под утицајем економске и политичке кризе, као и цијела Европа и свијет, која је настала као резултат специјалне операције у Украјини", каже Милић.

Он наводи да изворни приходи из доприноса за ПИО имају константан раст и у првој половини године наплаћено је 553 милиона КМ, што је више за 14,2 одсто у односу на исти период прошле године, односно за 1,5 одсто више у односу на ребаланс плана због ванредног повећања пензија од 10 одсто.

"Овом расту највише доприноси раст просјечне плате код свих осигураика, како у јавном, тако и приватном сектору, као директна посљедица инфлаторних кретања и одговора послодаваца на њен раст како би се задржала куповна моћ и стандард живота становништва", оцјењује Милић.

Према његовим ријечима, у јуну су приходи по основу доприноса оборили рекорд у овој години, наплаћено је 103 милиона КМ, што је други пут у историји преко 100 милиона КМ на мјесечном нивоу.

"Подсјећам да смо у децембру имали приход од 107 милиона КМ и први пут у историји Фонда пензија је исплаћена у потпуности из наплаћених доприноса, што је јединствен случај на простору бивше Југославије од 1990-их година на овамо", истиче директор пензијског фонда Републике Српске.

Милић каже да се проценат недостајућих средстава за исплату пензија у Српској смањује из мјесеца у мјесец, тако да сада недостаје око 15 одсто, што је значајно мање у односу на ранији период.

Влада је у посљедњих девет година 18 пута повећала пензије за 54,62 одсто

Милић у интервјуу Срни истиче да Влада Републике Српске од 2006. године максимално води рачуна о побољшању материјалног положаја пензионера и само у посљедњих девет година повећала је пензије 18 пута, за 54,62 одсто, што је највећи раст у окружењу у том периоду.

"Да није било неодговорне политике 2001. године од стране Владе коју су тада чинили СДС и ПДП и смањења пензија од 50 одсто за све кориснике права и тако пуних пет година до повратка на коефицијент исплате од један, данас би просјечна пензија била већа за бар 25 одсто и износила би 600 КМ или преко 55 одсто просјечне плате, што је нешто мање него што је, рецимо, у Словенији", рекао је директор Фонда.

Милић каже да је тадашња власт својом неодговорном политиком трајно оштетила пензионере у материјалном и финансијком смислу, од којег се ни након 20 година нису опоравили.

Реформом пензијског система достигнуто 60,3 одсто старосних пензија

Директор Фонда ПИО Републике Српске истиче да успјешност спроведене реформе пензијског система показује стално побољшање структуре корисника права из мјесеца у мјесец и достигнутих преко 60,3 одсто корисника права на старосну пензију, испод 26,8 одсто корисника права на породичну пензију и испод 12,9 одсто корисника права на инвалидску пензију.

"Уколико посматрамо само прошлу годину, право на старосну пензију остварило је преко 68 одсто, породичну 26 и инвалидску свега шест одсто корисника", навео је Милић.

У поређењу са земљама у непосредном окружењу, каже, пензијски фонд Српске је у златној средини када је у питању структура корисника права гдје се у укупној структури корисника право на старосну пензију креће од 57,5 до 74,2 осто, право на породичну пензију од 13,4 до 28 процената и инвалидску од 9,1 до 16,3 одсто.

"Изузетак су породичне пензије којих, процентуално, од нас више има само Федерација БиХ, а што је директна последица протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата у коме је свој живот у темеље наше Републике уградило преко 23.000 војника иза којих су остали насљедници, који у складу са законом имају право на породичну пензију", навео је Милић.

Осим пензионера у српској, фонд ПИО исплаћује кориснике у 32 земље у свијету

Према ријечима директора Фонда ПИО Републике Српске, од 273.300 корисника права овај фонд исплаћује пензије за 52.200 корисника у 32 земље у свијету, а осим земаља из Европе, ту су САД, Аустралија и Канада.

"Ми немамо податке из колико земаља пензију примају корисници права који живе на територији Републике Српске, али сасвим сигурно да је то из најмање 26 земаља са којима имамо потписан међудржавни споразум о социјалном осигурању", додао је Милић.

Он каже да је, захваљујући одржавању редовних годишњих сусрета директора пензијских фондова са простора бивше Југославије, сарадња међу њима значајно унапређена и побољшана, тако да се данас може рећи да нема неријешених или проблема на којима већ увелико не раде у циљу њиховог рјешавања.

Милић је навео да су обезбјеђење и размјена података међу пензијским фондовима најчешће правовремени, као и рјешавање захтјева, размјена података о чињеници наступа смрти код корисника који живе у другој земљи, престанка статуса студента, а самим тиме и права на породичну пензију, те низ других питања.

"Добра сарадња пензијских фондова са простора бивше Југославије је од највећег интереса и значаја за осигуранике, будуће кориснике права, али и за наше фондове да би што мање свих ресурса трошили у поступку прибављања потребних података за провођење управног поступка и доношење рјешења", оцијенио је Милић.

У више од 60 одсто случајева захтјеви за пензију се рјешавају за 15 до 20 дана

Милић подсјећа да су некада подносиоци захтјева за остваривање права на пензију чекали мјесецима, па и годинама, да буду уведени у право и у исплату, а данас се то у 60 одсто случајева рјешава за 15 до 20 дана.

"Један од остварених резултата којим се поносимо је и то да преко 60 одсто захтјева рјешавамо у року од 15 до 20 дана, а када би имали потпуно разумијевање осигураника да се најмање годину дана прије испуњавања услова и закључења радног односа обрате у најближу пословницу Фонда ПИО, онда би сигурно све захтјеве рјешавали у року од 30 дана", каже он.

Према Милићевим ријечима, тренутно је у поступку рјешавања 75 одсто предмета који се односе на ино захтјеве, односно на предмете за чије рјешавање се претходно морају прибавити подаци носиоца осигурања за период који су провели на раду у некој од 26 земаља са којима Фонд ПИО има потписан међудржавни споразум о осигурању.

У циљу максималног задовољства корисника, Милић је позвао осигуранике који су било који период свог радног вијека провели ван Републике Српске да се одмах јаве у најближу пословницу Фонда ради прибављања потврде стажа из иностранства, како би њихов захтјев био ријешен у најкраћем могућем року када за то дође вријеме.

Фонд ПИО модерна установа за примјер другима

Поводом јубиларних 30 година рада Фонда ПИО Републике Српске, Милић истиче да су прошли кроз изузетно турбулентно вријеме, од ратних и поратних година, до данас и да није било нимало лако.

"Данас можемо рећи да је Фонд израстао у модерну установу за примјер другима, која у свом раду примјењује савремена достигнућа у рјешавању свих задатака, а наши резултати, задовољство корисника и задовољство Владе и предсједника Републике Српске, сврставају нас у сам врх институција Српске и на то смо посебно поносни", каже директор Фонда.

Он каже да иза тих резултата већ 11 година, колико је он на челу Фонда, стоји савјестан и одговоран рад, велики уложени труд и тимски рад свих запослених.

"Веома сложена ситуација на глобалном нивоу и њено даље усложњавање представљају велики изазов за многе, па тако и за нас, јер не можемо остати мимо свега. Досадашње мјере и опредјељења Владе су се показали као исправна и правовремена и тако ће надам се остати и убудуће, што ће нама у сваком случају олакшати даљи рад", истиче Милић.

Он наводи да је заустављен до прије 15 година неконтролисан раст броја корисника права и то са малим бројем година стажа и живота, што је било одлучујуће за спас пензијског система и његово постепено увођење у стабилније и самоодрживо стање.

Слиједи продужење радног вијека

"Оно што нас сигурно очекује у наредном периоду, као и читаву Европу, је продужење радног вијека, односно подизање старосне границе за остваривање права на пензију, а ми и сада имамо ситуацију да већ више од 1.700 радника у статусу осигураника има више од 65 година живота и тај број расте из дана у дан", каже Милић.

Према његовим ријечима, највећи изазов који се поставља пред власт је отварање нових радних мјеста и обезбеђење раста броја осигураника који ће на директан начин побољшати однос између броја осигураника и корисника права и тиме још више оснажити пензијски систем Републике Српске.

"Што се тиче будућности, наши планови имају три циља и опредјељења, даљи рад на унапређењу и побољшању квалитета услуга, људских ресурса и интегрисаног информационог система и све ове активности треба посматрати искључиво у контексту њиховог доприноса остварењу нашег главног циља, а то је максимално задовољство корисника наших услуга", поручио је Милић.

Директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић је закључио да у овој и наредним годинама очекује да Фонд настави свој развојни пут, да буде истински сервис осигураницима, корисницима права и уплатиоцима доприноса и најбоља институција Републике Српске и њен достојан репрезент у региону и свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана