Потресна исповијест Србина који је пуком срећом преживио напад у Гази
Србин Горан Мекић, који живи и ради у кибуцу Негев, на четири и по километра од појаса Газе, огласио се на друштвеној мрежи Икс и подијелио своје досадашње искуство о сукобу између Хамаса и Израела, који траје већ осам дана.
Он се најприје захвалио свима који су му писали и рекао да није могао да им одговори јер му је фокус, навео је, био на преживљавању.
Мекић је написао да је, након 48 непроспаваних сати, у понедјељак његов кибуц евакуисан под пратњом војске.
– Тренутно смо на сигурном. У кибуцу је остало много војника и око 20 цивила, који су мобилисани и прикључени безбједносним снагама. За сада имамо сву потребну помоћ. Много је волонтера, терапеута и осталих, који 24 сата раде с нама и стоје нам на располагању. Тренутно смо фокусирани на дјецу, пријатеље који су овдје и који су изгубили најмилије, а упоредо се и сами трудимо да дођемо себи. Много познаника, људи, дјеце, пријатеља, колега није више међу живима, или су киднаповани – објаснио је Мекић.
У објави се даље наводи да су дјеца остала без школских другова, учитељица, пријатеља.
– Разреди су преполовљени. Ешкол је мала општина уз Газу. Око 12.000 људи и већина се лично и познаје. Сви имају неког кога су изгубили Или ко је киднапован од стране Хамаса и исламског џихада и одведен у Газу. Преко 1.300 људи је убијено, више од 3.500 рањено, а преко 150 киднаповано. Међу њима има и беба, дјеце, болесних, старијих људи
Људи са којима смо се до јуче смијали, дружили, радили. Мој Дејан (22) је био до пет ујутру код друга у кибуцу Нир Оз, чија породица је у 6.30 убијена. Родитељи Мијиног (26) дечка, код кога је много пута преспавала, убијени су у кибуцу Натив Хасара. Миа је тренутно у Африци, гдје волонтира. А кад се врати, биће мобилисана. Моја Даниел (16,5) се преко камере опраштала од друга из кибуца Беери, коме су у кући били терористи док су он, браћа и родитељи били у склоништу.
Држали су рукама сигурносну браву на вратима сигурне собе (склоништа, коју махом имају сви станови и куће у Израелу) док су терористи Хамаса палили њихов стан са њима унутра и пуцали на та врата.
Најмлађи син Офир (12) је видио снимак школског друга (12 година) из кибуца Нир Оз како га палестински цивили одводе у Газу – написао је Мекић и наставио у сљедећем посту:
– Даниел је била са мамом на 50 метара од мјеста гдје се све то дешавало. Дејан је био сам у својој кући у кибуцу, као и мој тата наоружани само ножевима. За разлику од других кибуца и насеља, ми у кибуц Магену смо имали невјероватну срећу. Иначе бисмо и ми били збрисани. Немам довољно ријечи да опишем кроз шта смо прошли. Покушаћу да објасним шта се издешавало тог кобног јутра за шабат 7.10.2023. у мом кибуцу. Око 6 сати ујутру су нас пробудиле ракете из правца Газе, на шта смо се већ дјелимично и навикли. Са звуком сирена смо се склонили у склониште. И нико није ни слутио шта ће да услиједи само пар минута касније – присјетио се Србин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
