Потражња за инжењерима прераде дрвета, али мала заинтересованост

Соломунова је појаснила да је рад инжењера у области прераде дрвета веома плаћен посао, да он не значи само рад у пилани, као што многи можда мисле, већ подразумијева широк спектар послова, као што је вођење комплетне производње у преради дрвета или осмишљавање и дизајн производа од дрвета, као и рад у менаџменту.

Према њеним ријечима, студијски програм прераде дрвета на Шумарском факултету покренут је школске 2017/2018. године на иницијативу Привредне коморе Српске и дрвопрерађивача, који су исказали потребу за овим кадром. "Дрвопрерађивачи су исказали потребу за инжењерима прераде дрвета који ће моћи да им помогну у области примарне, секундарне и финалне прераде дрвета, као и спремност да стипендирају студенте и понуде загарантован посао након студија", рекла је Соломунова. Студијски програм, додала је, покренут је у сарадњи са Шумарским факултетом из Београда и уз помоћ колега са Машинског факултета Универзитета у Бањалуци.

Прве године уписано је 16 студената, да би се већ током исте године исписало пет студената, због чега наредне године студијски програм није ни покренут, јер је била мала заинтересованост. "Мала заинтересованост за наведени студијски програм је разлог због којег исти нисмо организовали наредних година, јер плаћамо гостујуће професоре, њихов смјештај и друго, па нам није економски исплативо", рекла је Соломунова. С циљем, каже, да се помогне дрвопрерађивачима, али и да се студентима омогући да послије студија добију сигуран и добро плаћен посао, Шумарски факултет ради на иновацији постојећег студијског програма Шумарство, тако што ће бити уведен нови модул прераде дрвета.

"Ту ће студенти кроз минимално шест изборних предмета добити основно знање неопходно за рад у преради дрвета, што ће им омогућити да након завршеног факултета као инжењери шумарства буду оспособљени и за рад и у овој области", рекла је Соломунова. Циљ је, додала је, да се и даље школују дипломирани инжењери шумарства, али тако да имају неко основно предзнање за рад у преради дрвета. Младен Самарџић, који је почетком ове године дипломирао на студијском програм прераде дрвета Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци каже да млади нису свјесни значаја студирања дефицитарних занимања, након којих их чека сигуран посао.

"Овај студијски програм уписао сам без великих очекивања и планова, али су ми професори указали да се улагање у знање може исплатити, то јесте да могу да наплатим своју стручност. Оно што је најзначајније јесте да студенти, осим што их чека сигуран посао након завршетка студија, могу да раде у струци и док студирају", рекао је Самарџић Срни. Иако је у току студија радио, то га није спријечило да на факултету постигне завидне резултате, те је биран за најбољег студента за академске године – 2018/19, 2019/20 и 2020/21, што представља најбољи успјех на студијском програму дефицитарних занимања у Републици Српској.

"Истина је да вам знање нико не може узети ни умањити. Имао сам срећу да ми је то објаснио гостујући професор Игор Џинчић из Београда на другој години студија, што сам и прихватио тако да сам убрзо након тога почео повремено да радим у струци, истовремено одрађујући практичну наставу", рекао је Самарџић. Он сматра и да су предности техничких наука што захтијевају пуно праксе, из које се може много тога научити, што из теорије не може.

"Важно је да факултет обезбиједи студентима праксу у неком од предузећа, али је исто тако битно и да студент буде активан и да проналази себи прилике да радећи уче. У разним предузећима која производе плочасти и намјештај по мјери, самоиницијативно сам био на пракси, гдје сам стекао значајно искуство", рекао је Самарџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.