Потомство могуће и након хемотерапије
БАЊАЛУКА - Млади људи којима су дијагностификована малигна обољења не треба да губе наду у потомство, јер могу сачувати репродуктивне ћелије или ембрионе прије него што почну са хемотерапијама или зрачењима.
Према ријечима специјалисте гинекологије и акушерства Сање Сибинчић из клинике “Медицо-С” пацијенти требало би да буду свјесни да су онколошке терапије гонадотоксичне те да треба на вријеме да предузму кораке како би им се пружила могућност да након успјешног изљечења од малигне болести постану родитељи.
- Млади пацијенти углавном тек након успјешног онколошког лијечења почну да размишљају о потомству, јер им је због хемотерапија и зрачења уништен репродуктивни потенцијал - казала је Сибинчићева.
Како је појаснила, метода очувања јајних ћелија је, осим што је непозната пацијенткињама, и медицински захтјевнија.
- Она је компликованија од чувања сперматозоида па самим тим и скупља. До сада нисмо имали пацијенткиња које су због онколошких дијагноза чувале јајне ћелије - рекла је Сибинчићева.
Она је истакла да је много једноставнија процедура замрзавања сперматозоида, те је ово метода која се у домену онкофертитлитета најчешће и примјењује код нас.
- Ове године смо имали седам онколошких пацијената који су се опредијелили за чување сперматозоида, прошле 18, док је претпрошле године тај број био 16 - казала је Сибинчићева.
Она је додала да је струка сагласна да од дијагнозе до почетка терапије карцинома има довољно времена барем за један покушај очувања плодности.
Избор методе очувања плодности код жене зависи од бројних фактора, међу којима су животна доб, резерве јајника, онколошке дијагнозе и постојање партнера, а према ријечима Сибинчићеве, у “Медицо-С” најчешће примјењују поступак витрификације ембриона код жена које имају партнере.
- Код пацијента код којих је то могуће урадимо поступак вантјелесне оплодње, а добијене ембрионе витрификујемо и чувамо за период након лијечења. Када пацијент оздрави, након три до пет година може да иде у поступак вантјелесне оплодње и да остварује трудноћу - казала је Сибинчићева додајући да Фонд здравственог осигурања РС сноси трошкове вантјелесне оплодње, али и чувања ембриона у периоду од двије године.
Секретар Савеза жена обољелих од рака дојке “Искра” Верица Тадић је казала да им се све више јављају младе жене и дјевојке са карцином, што раније није био случај.
- Посљедњих година тај црни број је све већи. С обзиром на то да се доста њих није остварило у улози родитеља, поред борбе за оздрављење брине их и да ли ће имати потомство - казала је за “Глас” Тадићева.
Она је додала да је пандемија успорила активности савеза, али да ће наставити са едукацијама и трибинама чим за то буду створене прилике да би подигли свијест о очувању репродуктивног здравља онколошких пацијената, код којих је то могуће.
Превенција
Обрен Томић из Комитета за међународну размјену студената медицине РС (СаМСИЦ) каже да би требало да се више потенцирају заштићени сексуални односи, редовни самопрегледи, али и одласци код љекара.
- Нажалост упућеност младих, када је ријеч о сексуалном и репродуктивном здрављу, код нас је веома ниска. Прије свега треба се фокусирати на превенцију - рекао је Томић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
