Породице Срба убијених у Санском Мосту 1941. године посјетиле гробље Шушњар
Два часа након што су радници предузећа "Тамарис" почели да уређују гробове у којима је сахрањено више од пет и по хиљада Срба, на гробљу су се појавили инспектори из Санског Моста
СAНСКИ МОСТ - Породице Срба убијених у Санском Мосту 1941. године посјетиле су у петак спомен-обиљежје "Шушњар", како би обиљежиле почетак уређења једног од највећих стратишта српског народа у Крајини.
Два часа након што су радници предузећа "Тамарис" почели да уређују гробове, у којима је сахрањено више од пет и по хиљада Срба, на гробљу су се појавили инспектори из Санског Моста. Они су направили записник, тврдећи да радови нису дозвољени, иако су послови били договорени са начелником општине Сањином Халимовићем.
- Од општинских власти одобрење за уређење гробља у Шушњару сигурно не бисмо добили ни у наредних пет година. Због тога смо Халимовићу поднијели захтјев за изузимање документације за уређење спомен-обиљежја и он је то одобрио. Не знам зашто је инспекција долазила, када смо их благовремено обавијестили о радовима и предали им све потребне захтјеве - истакао је предсједник Удружења Сањана "Санска Огњишта" Чедо Мајкић.
Мајкић је истакао да су општинске власти у Санском Мосту дозволиле да ово стратиште, које је "нијеми свједок догађаја", зарасте у шибље и грмље. - Можда је уређење гробља за општинске власти кршење закона, али за нас је ово светиња у којој су кости наших предака. Надгробни споменици су полупани и порушени, а преко велике гробнице млади играју фудбал.
Желимо да поставимо нове плоче на споменицима, поставимо расвјету и очистимо графите са великог споменика - нагласио је Мајкић. Професор Владимир Лукић је рекао да спомен-обиљежје мора да буде уређено због људи којима је долазак у Шушњар као "мелем за душу".
- Сањани који су изгубили своје најмилије, убијене на најбруталнији начин, осјећају потребу да дођу на гробље и упале им свијеће. Због тога је велики број грађана захтијевао да се спомен-обиљежје уреди - нагласио је Лукић.
На гробљу у Шушњару у петак је свијеће упалио и за својих пет дједова из породице Видовић, убијених у Санском Мосту у мају 1991. године, директор РТРС-а Драган Давидовић.
Још увијек живи свједоци стравичног догађаја и хроничари тог времена су нам испричали како су невини људи убијани у Шушњару. - Многи су скончали од удараца маљевима, чекићима, сјекирама...
'-Било је и оних који су живи завршили у ракама и на њих су усташе бацале лешеве. Тако је и мој стриц Никола Делић једини жив изашао из Шушњара. Био је седам дана у раци испод лешева. Сељани су причали да је отишао као млад момак пун снаге, а за седам дана се вратио као потпуно сиједи старац - испричала је Зорка Делић, која је дошла да упали свијећу за 11 чланова своје породице.
Гробље десетине Јевреја
Старо гробље у Шушњару једино свједочи о томе да су овдје некада живјели и Јевреји.
- За само два дана и двије ноћи убијено је више од пет хиљада људи, међу којима је било неколико десетина Јевреја - рекао је рабин Јозеф Aтијас.
На гробљу сахрањени и муслимани Поред Срба и Јевреја у Шушњару је сахрањено и десет муслимана. - У селу Шарчевићи мушкарци из породице Казић чекали су своје ослободиоце Нијемце, који су ишли од Санског Моста према Кључу.
Међутим, Нијемци у тенковима су помислили да ће их ти мушкарци напасти, па су их све убили. Мог тетка су звали да запрежним колима иде по мртве муслимане и да их сахрани у Шушњару, да би се овај догађај прикрио. Мислим да би их требало сахранити на муслиманском гробљу - рекла је Зорка Делић-Скиба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
