"Подруми Вукоје 1982" обиљежили Светог Трифуна: На помолу још једна успјешна година

Јана Кезић
"Подруми Вукоје 1982" обиљежили Светог Трифуна: На помолу још једна успјешна година

ТРЕБИЊЕ - Резидбом винове лозе у Царским виноградима код Требиња, најстаријем херцеговачком виногорју, "Подруми Вукоје 1982" обиљежили су Светог Трифуна - заштитника виноградара и винара.

Породица Вукоје и од ове године очекује добар род и добру бербу, попут претходне двије сезоне, у којим су освојили бројне награде на азијском и америчком континенту. Ову годину започињу отварањем "Винске галерије Вукоје" у Београду, као и новим производа из њихове дестилерије.

- Нови производи "Подрума Вукоје" су нови дестилати, наши нови ликери, попут онога од смокве чијих смо 800 стабала већ посадили и поред садње маслине, придружили је узгоју винове лозе као главним брендовима Херцеговине - казао је директор "Подрума Вукоје 1982" Радован Вукоје.

Он објашњава да слиједи и производња ликера од ораха и вишње, што су, како каже, само захтјеви тржишта који се у овој винарији строго прате и поштују. Виноградарска година, како објашњава, за сада се одвија у идеалним условима и већ је орезано око 70 одсто чокота на локалитету Засад поље, а започето је и у Царским виноградима.

- Сигурно је да је резидба најважнији посао у виноргаду, јер се резидбом креира будући род грожђа на чокотима, а ми смо тај посао радили на начин који је јако распротрањен тренутно у свијету, гдје се гледа да што њежније приступимо лози и орежемо је на што бољи начин, како би кроз два узгојна облика - гијо и кордуница, креирали будући плод, а он ће дати будуће вино које не можемо препустити случају, будући да се држимо оне виноградарске крилатице да се вина праве у винограду - рекао је Вукоје.

А да се ова породица придржава строгих правила и закона винарства и виноградарства свједочи и податак да у овом дијелу Херцеговине једино они праве вина искључиво од сопствене сировине.

Како Вукоје каже, ако се жели направити аутентично вино оно мора бити из винограда са означене локације, а која је на неки начин већ креирала додатну квалитету.

- Нама преостаје само то да у подруму испратимо све задате операције, заједно са одлежавањем вина на прави начин, тако да сутра у чаши морамо имати "заробљено херцеговачко сунце и камен", што је једна лијепа сублимација овога нашега краја и предивног медитерана -  казао је Вукоје.

Додао је да је до сада већ урађено орање и ђубрење по посљедњој препорученој технологији, а она подразумијева искључиви органски узгој који је веома битан.

- Ми данас у винограде не уносимо ништа вјештачко, нема хербицида, пестицида, већ само имамо здраву причу, имајући у виду да ћемо купце, као и туристе који долазе у Херцеговину, привући само добром и укусном понудом, а она у овом случају мора бити у складу са природом и апсолутно здрава - поручио је Вукоје.

Напомињући да све приче о здравој храни и здравом узгоју у "Подруму Вукоје" нису само пука реклама, менаџер винарије "Подруми Вукоје 1982" Младен Фуштар каже да се у посљедњих неколико година интензивирају искључиво органски узгој винове лозе, а то подразумијева и природно ђубрење и што природнију обраду земље.

Занимљиво је да су "Подруми" набавили и велико стадо оваца које на најприроднији начин обрађују и ђубре виноград и то на начин да је између редова посијана трава која храни лозу, али се и трава мора одржавати тако што је овце пасу.

- Ми овце пуштамо у винограде гдје оне одржавају траву и ђубре винову лозу, а када на лози крену млади листови овце се селе у маслињак јер оне не једу лист од маслине, а младе листове би могле јести када је трава сувља - рекао је Фуштар, додајући да се овце тако напасају од почетка октобра до краја маја. Ђубрење и одржавање земље најбоље обавља овца Херцеговачка праменка, јер је то аутохтона сорта оваца овога поднебља, навикла на овакве услове живота, што се, како Фуштар каже, у свијету све више ради, јер "племенита трава" обогаћује земљиште и одржава оптималну влажност.

Објаснио је да се у "Подрумима Вукоје" стварају виногради без употребе хербицида и сетицида, што је и главни кључ органске производње - сировина која је што мање хемијски третирана и веома је здрава.

Поред идеалних услова за узгој винове лозе које има Херцеговина и која једина у Српској и БиХ у своме називу садржи и именицу ‘вино’, Фуштар додаје да је у свему ипак пресудан труд и рад, у коме се прате свјетски трендови, али се задржава и домаћа аутохтоност, што је идеалан рецепт доброг вина.

Благослов

Молитву за добар род у виноградима и ломљење славског колача са члановима породице Вукоје и њиховим упосленицима обавио је отац Дражен Тупањанин, пожељевши да се и ове године настави низ успјешних година ове најпознатије винарије југоисточне Европе.

- Да и у наредним годинама и деценијама имамо овако добре винаре и домаћине који производе изузетна вина, а будући да је сваки рад богом благословен, надамо се да ћемо још дуго имати вина из "Подрума Вукоје" -рекао је Тупањанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана