Поднесене 122 кривичне пријаве за клевету, за сада без потврђених оптужница

Ово је рекао адвокат Александар Јокић на конференцији за медије портала Слободно, који је урадио анализу примјене кривичног дјела клевета и закључио да су се остварила предвиђања да ће велики број грађана и посегнути за тим да своје право на заштиту угледа и части користи у кривичном, а не као до сада у грађанском поступку.

“Забрињавајући је број од 122 кривичне за једно ново кривично дјело, које није до тог тренутка постојало у нашем законодавству и са којим грађани заправо нису били упознати. Када то знамо, број од 122 кривичне пријаве је заиста велики. Охрабрујуће је што до сада немамо ниједну потврђену оптужницу. Застрашујуће је зато што и даље не знамо колики је домет и обим тих норми и немамо судску праксу и тужилачку праксу који би могли да нам кажу шта те одредбе заправо значе”, каже Јокић.

Говори да су послата бројна упозорења властима које су доносиле овај закон да су одредбе нејасне, непрецизне и да не можемо са сигурношћу да тврдимо на које особе и ситуације се односе.

“Новинари су сада у још већем страху и незнању када раде свој посао, јер не знајући шта те одредбе значе, а гледајући повећавање броја кривичних пријава, могу само да слуте да ли се те кривичне пријаве односе на њих или не. Суштина се и огледа у перманентном страху који се производи и нади законодавца да ће ове норме произвести аутоцензуру. Да ће у дилеми нешто објавити или не објавити ипак одлучити да не објаве, да ће у страху бити велике очи”, објашњава Јокић.

Главни уредник портала Капитал Синиша Вукелић каже да је Закон усвојен без обзира на противљење новинара, али да ипак није све изгубљено.

“Закон је усвојен без обзира на наше противљење, али је наша борба показала да када смо солидарни и када смо заједно, ипак нешто можемо постићи. Добили смо много тога, укинули су затворску казну, смањили значајно новчане казне и укинули увреду. То је битно, мада мислимо да је погрешно то што је клевета криминализована и да нам свима виси за вратом. Премда су власти најављивале да се овај закон неће примјењивати, ми смо знали одмах да је “метак у цијеви” и да је само питање према коме ће се окренути”, каже Вукелић, преноси Капитал.

Прича да су новинари, све вријеме које су провели борећи се против криминализације, видјели да се системски ради на томе да се ограничи слобода говора.

“Десило се управо оно што смо ми упозоравали у нашој борби и на протестима, да је то постала масовна појава, да је то постало нешто што су политичари, али и политички противници, супарници и обични грађани почели обилато користити. Да власт системски ограничава слободе види се и из недавно повученог Приједлога закона о посебном регистру невладиних организација. Он јесте на сву срећу повучен, али постоји могућност да ће бити враћен у скупштинску процедуру и морамо бити на опрезу. Ту је и закон о медијима о којем још ништа не знамо. Само да постоји неформална група коју је бирала власт и која представља медијску заједницу, што је погрешно”, каже Вукелић.

На конференцији је колегама представљен спот за кампању “Која је цијена слободног новинарства” као и резултати рада портала Слободно. Уредница портала Андријана Писаревић каже да је ово медиј намијењен новинарима и свим темама које их се тичу.

“Снимили смо видео спот са жељом да јавности приближимо новинаре као људе. Да схвате да иза прича и телевизијских прилога заиста стоје људи који ризикују много тога када раде свој посао. Да слободно новинарство није у фокусу јавности и да се то људи који ризикују своју сигурност и породицу. Новинари који су учествовали у снимању послали су важне поруке јавности и показали са чиме се све суочавамо због посла који радимо”, рекла је Писаревићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.