Заокружена борба за опстанак Панчићеве оморике (ФОТО)

Удруженим снагама студенти, професори, радници “Шума Српске”, приватне компаније “Петропројект” те Националног парка “Тара” протеклог мјесеца с много љубави, пажње и воље засадили су саднице овог најстаријег живог дрвета у Европи, које због пожара и низа других негативних чинилаца нестаје из својих станишта.

Плантаже су подигнуте у оквиру пројекта за очување и заштиту ове угрожене врсте, који је започет у јесен 2022. године сакупљањем сјемена оморике на више локалитета у Српској. Добијено, а потом и дорађено сјеме током прољећа прошле године засађено је у Центру за сјеменско-расадничку производњу у Добоју, строго водећи рачуна о свакој линији сродника.

Саднице су годину провеле у пластенику, у такозваним контејнерима, а прољетос су изнесене вани гдје се водило рачуна о њиховом расту кроз систем прихране, залијевања, надзор и контроле здравственог стања.

Професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, који је дуже од деценију посвећен очувању Панчићеве оморике Милан Матаруга каже за “Глас” да је ове јесени дошло вријеме да саднице преселе на парцеле на којима су подигнуте плантаже.

- У Рогатици је засађено 1.500 садница, у Сребреници 2.930, а у Вишеграду 1.002 саднице. Плантаже имају превасходно функцију да чувају генофонт Панчићеве оморике са јасно познатим поријеклом. У догледно вријеме могу послужити као “фабрика сјемена”, што је у Европи од посебног значаја и вриједности. Свака садница има своју маркицу, зна се тачно с којег стабла у природи води поријекло - казао је Матаруга и додао да је током подизања плантажа паралелно вршено и пресађивања садница у шумска станишта, на локалитете одакле је сјеме узимано. У популацију два најугроженија станишта у Рогатици враћено је 200 садница и ријеч је о локацијама на којима тренутно обитава свега двадесетак одраслих стабала оморике.

Матаруга каже да ће до краја године све три плантаже бити ограђене, а биће постављене и заштитне мреже око сваке саднице да би их сачували од дивљачи и домаће стоке.

- Средства за ограђивање, али и све остале активности у вези са подизањем плантажа обезбиједио је УНДП у БиХ кроз међународни пројекат. На прољеће ћемо процијенити има ли потребе за постављање система за наводњавање кап по кап - навео је Матаруга.

Први резултати, прича Матаруга, биће познати након првог вегетационог периода, односно идуће године.

- Евидентираћемо пријем садница на све три плантаже, након чега ћемо знати у којем проценту је овогодишња садња успјела. У расадничком центру смо у оквиру сваке линије и популације оставили десет одсто садница да бисмо могли већ идуће јесени попуњавати оне линије које буду имале лошији пријем на терену. Да смо у потпуности успјели моћи ћемо рећи онда када са садница будемо могли сакупљати шишарке, што очекујемо тек за 20 година - појаснио је Матаруга.

Он је навео да су подигнуте плантаже у власништву “Шума РС”, односно Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, које је покретач пројекта заједно са домаћом научном заједницом.

- Моја молба руководству предузећа је да брину о ономе што је сада њихово. Послије деценију истраживања и рада заокружили смо велики посао, али сви морају знати да ово није пројекат на кратке стазе и да ће добробит бити дугорочна и видљива и за 100 година - казао је Матаруга.

Грађани и институције

У Центру за сјеменско-расадничку производњу у Добоју остало је садног материјала који су спремни да радо подијеле грађанима и институцијама који желе на својим површинама имати стабло Панчићеве оморике.

- Дио садница морамо чувати за попуњавање плантажа идуће године, а остало ћемо уступити заинтересованим грађанима који се могу јавити у Центар. Њихова једина обавеза је да нам пошаљу координате на којима засаде садницу и евентуално фотографију - навео је Матаруга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.