Почео трећи Самит енергетике у Требињу: Српска стабилна, али има доста посла, планова и изазова

Ведрана Кулага Симић
Foto: РТРС

ТРЕБИЊЕ – Енергетски сектор је од изузетне важности не само за Републику Српску и БиХ, већ за цијели регион те због тога треба убрзано радити на реформама, јачању стабилности, коришћењу обновљивих извора енергије и смањењу загађења.

То је поручено из Требиња гдје је данас почео трећи Самит енергетике – СЕТ 2022. који је на југу Српске окупио бројне еминентне стручњаке, инвеститоре и доносиоце одлука из области енергетике, привреде и индустрије.

Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић је нагласио да заједнички рад води ка бољој стабилности и да треба искористити енергетске добробити у региону, док је министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац подсјетио да БиХ настоји да слиједи ЕУ и убрзано спроводи процес декарбонизације енергетског сектора.

-Важни изазови су пред нама, на тржишту је примјетан пораст цијена енергената што додатно усложњава ситуацију – рекао је Кошарац.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице ЕУ Артур Лорковски је истакао да вријеме не дозвољава грешке те да је ЕУ опредјељена да помогне БиХ, а премијер Српске Радован Вишковић је подвукао да је овај самит прилика за разговор о бројним темама, од смањења загађености до гасификације.

-Република Српске је у релативно повољној позицији, а има изазова. Глобална енергетска криза треба да нам буде опомена на то шта може да нам се десити ако не будемо унапређивали постојеће и градили нове енергетске објекте те искористили наше ресурсе у сврху јачања енергетске независности и повећању извоза – рекао је Вишковић.

Српска данас, додао је, и поред дивљања цијена има најјефитинију струју у региону.

- Наш стратешки циљ је да грађани и привреда и даље имају најповољнију цијену, те да градњом нових капацитета смањимо постојећу зависност од енергије угља. Природне могућности за то имамо, остало је до нас. Република Српска је енегетски независна, а кризна дешавања у свијету указују да морамо наставити тим путем. У Бањалуци смо прије неколико година имали гријање на мазут, а да није тада било визије да пређемо на сјечку као еколошки чисту сировину из обновљивих извора, питање је да ли би данас највећи град имао топле радијаторе – рекао је Вишковић и најавио бројне пројекте на којима ради Влада Српске.

Стручњаци из БиХ и региона ће током Самита размијенити мишљења на укупно десет панела. Биће ријечи о декарбонизацији енергетског сектора западног Балкана, путевима и динамици транзиције електропривреда у региону, развоју регионалне гасоводне инфраструктуре, цијени струје и изазовима даље либерализације тржишта електричне енергије, развоју инфраструктуре за електромобилност, резервама нафте и нафтних деривата.

Организатори трећег Самита, који завршава у петак, када ће бити саопштени и закључци, су Електропривреда Српске и компанија СЕТ уз подршку Владе Српске, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ и Секретаријата Енергетске заједнице ЕУ.

У фокусу и овогодишњег Самита су природна богатства те како их очувати и пажљиво користити за напредак и развој, односно које су реформе потребне да се заштити животна средина, али и помогне потрошачима за повећање енергетске ефикасности, као и производње електричне енергије из обновљивих извора енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана