Петра и Грејс су по мајци Кенијке, а по оцу Српкиње, близнакиње чувају и његују своју вјеру и обичаје
Никада забораву не смијемо предати коријене и огњишта наших предака, ма гдје год нас животни пут одвео, причају дванаестогодишње близнакиње Петра и Грејс Кукић.
Рођене у Њемачкој, по очевим коријенима су из Републике Српске, а мајчиним из Кеније. Ипак, чежња према очевој дједовини, у далеком свијету дјевојчице кажу, сваким даном све је већа.
Да љубав пише најљепше животне приче, и то када се најмање надамо – примјер су Пенина и Миленко Кукић.
Прије тринаест година, дошавши из Кеније у Њемачку – Пенина упознаје Миленка. Он је кћерке упознао са поткозарским коријенима, те их научио да говоре српски језик.
– То ми је био циљ, када сам добио дјецу, да их научим прво српски језик. Стално смо српски језик говорили – каже Миленко Кукић.
Петри и Грејс нису страни ни српски обичаји и култура.
И њихова мајка Кенијанка воли Републику Српску… Због тога сваког августа долазе у Вериће. Том приликом, Петра и Грејс посјете и цркву Св. Илије, гдје су као бебе крштене.
– Заиста се дивно осјећам када дођемо у Републику Српску. Осјећам се као код своје куће у Кенији. Овдје је народ веома топао, а пејзаж је диван. Од српских специјалитета научила сам направити сарму, палачинке, пасуљ, питу и мусаку – појашњава Пенина Кукић, пише РТРС.
Иако далеко живе од дједовине, Петра и Грејс су примјер како се идентитет српског народа – језик, писмо, култура, обичаји и вјера требају чувати и његовати у туђини. И то би требало да буде обавеза свих нас!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
