Ово су славски обичаји које одувијек поштујемо: Да ли их се и даље придржавате?

Но, све оно што је ново и што се разликује је мање битно, све док се при слављењу заштитника породице придржавамо основа – онога на чему и треба да почива овај свети дан.

По црквеним канонима славу чине хљеб, колач, умијешен с водицом коју је свештеник освештао неколико дана прије славе, кувано жито, свијећа од чистог воска који симболизује марљивост и чистоту, црвено вино – крв Христова и мало уља, да се запали кандило. И молитва, прије свега свецу, заштитнику породице, уз изучавање и поређење његовог живота и дјела са сопственим.

У недјељу је велики дан за све вјернике и манастир Тумане: Из цијелог свијета долазе вјерници да додирну мошти свеца.

Славска свијећа

За славу треба купити већу воскану свијећу, која се поставља у свијећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, прије сјечења колача. Свијећа и њен пламен симболизују свјетлост науке Христове.

Славски колач

Дан прије славе, припрема се славски колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освештане водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог тијеста (брашно и вода). На централном дијелу најчешће је украс са симболом ИСХС, што значи Исус Христос побјеђује.

Славски колач заправо симболизује Христа, који је хљеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освећења означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освећења, чланови породице узимају по комадић колача, а затим га сијеку и служе другим гостима уз ручак.

Славско жито

Дан пред славу, припрема се славско жито. Жито се спрема од чистог зрна пшенице у чистој води. Затим се циједи и меље, а ради љепшег укуса, додају се мљевени ораси и мљевени шећер. Славско жито се затим пребацује у чинију, лијепо се обликује и украшава орасима и сувим воћем. Приликом освећења колача, носи се и жито - у средину се ставља и пали свијећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свијећица вади. На њено мјесто можете ставити неки цвијет.

Жито прво узимају чланови породице, а затим гости. Служи се са чашом црног вина и водом.

Према традицији, жито служи домаћица или кћерка, а носи га на послужавнику заједно са чашом вина и чистим кашичицама. Ипак, вино није неопходно, јер је жито њиме већ преливено, па се може носити вода.

Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се прославља, за здравље и напредак породице, као и за успомену на преминуле претке. Пшеница је у хришћанству симбол вјечног живота - смрти или васкрсења, јер када се сије, зрно пшенице умире и клија, али се из њега рађа нови живот који доноси стоструки род.

У неким крајевима Србије постоји вјеровање да се жито не спрема за све славе, на примјер за славу Светог Арханђела Михаила. Међутим, то је нови обичај, јер се некада жито припремало за сваку славу јер се вјерује да су сви свеци живи.

Славска трпеза

Према старим обичајима слава не мора да подразумијева богату трпезу, већ духовну свечаност, што је данас најчешће заборављено. Славска трпеза треба да буде припремљена са љубављу за чланове породице и драге људе. Према традицији, за обред славе потребни су славски колач, жито, свијећа и црвено вино, а све остало је чин славља и треба да буде по могућности и жељи.

Према вјеровању, када се слава прославља сриједом, петком или за вријеме поста, припрема се посна празнична гозба на којој је главно јело најчешће риба, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.