Ово је први југословенски олимпијац са златним медаљама
Прије више од једног вијека почеле су осме по реду – друге у Француској – Олимпијске игре, које су одржане у Паризу. Ове игре остаће уписане као прве на којима је Југославија, тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, освојила медаљу у било којој дисциплини – и то, ни мање ни више, него двије златне.
Игре у Паризу почеле су 4. маја и трајале све до 27. јула 1924. године – те године је званично прослављено пунолетство Олимпијских игара. На тим играма је посљедњи пут предсједавао Пјер де Кубертен, познат као оснивач Међународног олимпијског комитета (МОК), па су сходно томе на турниру први пут представљене заставе МОК, земље домаћина и земље домаћина наредних игара.
У „Граду свјетлости“ такмичило се у 126 дисциплина из 17 спортова, много мање у односу на данашњих 329 у 32 спорта. Тадашња Југославија имала је укупно, према подацима Олимпијског комитета Србије, 37 спортиста у седам спортова (атлетика, бициклизам, гимнастика, коњички спорт, пливање, рвање, фудбал), од којих су сви били мушкарци – мање од пет одсто такмичара на турниру, од више од 3.000, биле су жене. Многе тадашње дисциплине више се не одржавају на играма, а можда и најзанимљивија је рад сликарском четкицом.
Прве па златне: Легендарни Југословен Леон Штукљ
Гимнастичар Леополд Леон Штукљ је све започео. „Човјек од гуме“, надимак који му је дат због невјероватне савитљивости коју је приказивао у гимнастици, рођен је у Новом Месту у Словенији 1898. године.
Штукљ је почео да се бави гимнастиком рано, али му је Први свјетски рат нагло прекинуо пут којим је кренуо. Мобилисан је од стране аустроугарске војске са 18 година, да би три године касније, у Новом Саду, наступио на прослави југословенског соколства. На Свјетском првенству у Љубљани 1922. освојио је седмо мјесто, а то му је отворило пут ка Олимпијским играма у Паризу и за све оно што ће се догодити послије њих.
Занимљиво је да тадашња Југославија није хтјела да наступа на Олимпијским играма због, како су навели, „лошег квалитета такмичења и скупе цијене одласка“. Управо је Штукљ био један од гимнастичара који су се залагали да се иде, те је управо он тада и исписао историју: донио је Југославији прву медаљу у историји игара. Не само да је донио прву медаљу бившој земљи, већ је донио злато – и то не једну златну, већ двије. Штукљ је у вјежбама на карикама (вратилу) и вишебоју био тријумфалан, а на хоризонталној шипки је поставио лични рекорд и на крају био бољи од Роберта Пражака из Чехословачке за 0.17 поена.
Штукљ се касније присјећао колико је у ствари одлазак на само такмичење било тешко.
- У Париз смо допутовали два дана пред почетак такмичења. Није било времена за поштен тренинг. Становали смо у трећеразредном хотелу јер, наравно, пара за нешто боље нисмо имали, рекао је Штукљ, додајући да је доста скромно прославио историјски успјех.
- Скромно, али доста весело прославили смо тај успјех, а одмах сљедећег дана упутили смо се кући, јер пара за даљи боравак у Паризу није било.
Након Париза освојиће још четири медаље на Олимпијским играма: у Амстердаму четири године касније освојио је још једно злато на круговима, као и двије бронзане медаље у екипном вишебоју и индивидуалном вишебоју, да би онда у Берлину 1936. године освојио сребрну медаљу на круговима. Са укупно шест освојених медаља, Штукљ је најуспјешнији југословенски олимпијац свих времена, а рачунајући сва велика такмичења на којима је наступао има их укупно 20 - осам златних и по шест сребрних и бронзаних.
Штукљ је истински био једна колоритна појава. Поред гимнастике, био је сјајан атлетичар и пливач, а такође је завршио студије права 1927. године, па је након спортске каријере био судија у свом родном Новом Месту, а касније и у Марибору гдје је провео остатак живота, пише НИН.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
