Осмогодишњи близанци на Јахорини направили музеј посвећен Олимпијади 1984.

Кроз игру су наговорили свог дjeда да у подруму њиховог апартмана на Јахорини направе свој музеј. Тако је све и кренуло. Од ски пасова, картонске гондоле, данас имају поставку којој многи могу позавидјети. У малом, али веома симпатичном подруму, уредно су поредане позивнице за све догађаје, позивнице за церемонију отварања и затварања, сувенири, капе и шешири, чаше, шоље, тањири... Све што подсјећа и што је коришћено током Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.

-Музеј нема радно вријеме, отворен је када смо и ми на Јахорини (што је скоро па стално, осим када смо у школи),  - кажу Ема и Емир.

Мајка близанаца Есма Кресо (43) рекла је да су апартмани гдје се налази и њихов музеј, пројектовани и изграђени као додатни смјештајни капацитети за спортисте током Олимпијских игара прије 40 година. Симболично је да је у баш у једном том апартману направљен и музеј посвећен Олимпијади.

-Током пандемије Ковида мнофо времена смо провели у Земаљском музеју јер је најмање људи било тамо, а требали смо избјегавати контакте. И мој деда је био археолог и тамо има неке своје експонате. Ема и Емир су са неких пет година рекли дједу да би они хтјели музеј - испричала је Кресо.

И тако је све и кренуло, од мале жеље двоје дјеце до музеја који изазива велико интересовање грађана.

-Он је одмах почео да ради с њима на томе. Кречили су, правили полице, цртали неке експонате, налазили нешто по кући, неке старе ски пасове. Међутим, када се дјед похвалио својим пријатељима, онда смо кренули да примамо донације различитих експоната - истакла је Кресо.

Након неколико медијских прича, још више се људи почело јављати желећи да донирају неки експонат којег су чували четири деценије.

-Неке ствари смо и купили, али око 90 одсто ствари нам је дато да се бринемо о њима и чувамо их са пуно љубави. У музеју се, међу експонатима, налазе и званични резултати испринтани са Бјелашнице, позивнице за све догађаје, позивнице за церемонију отварања и затварања. Добили смо и сувенире и хокејашки штап. Имамо капе и шешире који су се тада носили, кристалну малу статуу, чаше, шоље, филџане, тањире... Од кућног пријатеља који је био репортер ABC-а из Америке, добили смо слике из приватне колекције - појаснила је Кресо.

Када су размишљали о прављењу музеја било је јако пуно различитих идеја, о чему да буде и у којем правцу да дјелују.

-Било је више идеја. Волимо Јахорину и скијање. Када би путовали из Сарајева према Јахорини, од мог оца су слушали о ћири, прузи, бистричкој станици, двосједима, жичари... Међутим, све се вртило око скијања, Јахорине и неких ствари које су из историје, тачније Олимпијаде. Син је мало више посвећен музеју, а кћерка има и нека друга интересовања. Међутим, он живи за експонате, жичаре, скијање... Друга дјеца играју игрице, а он гледа документарце на ту тему. Доста су посвећени. Мени се то свиђа и подржавам да имају хоби и да се баве колекционарством – каже мајка близанаца.

На планини су сваког викенда, ту проводе распусте, али и један дио љета.

На Емировом лицу  може се видјети понос због свега што је прикупио у свом музеју.

-Једном сам питао дједа можемо ли направити музеј и он је пристао. Прије три године смо и почели да га правимо. Почели смо са Бистричком станицом и цртежима - рекао је Емир.

Додаје да су им експонате донирали пријатељи након што су чули за музеј.

-Добили смо хокејашки штап, капу, Вучко радио, улазнице, сат, жичару... Моји пријатељи су поносни на мене и дођу често у музеј. Дјед је сада болестан и не може да ми помаже, али зато је ту мама - изјавио је Емир.

Одушевљење не скрива ни Емирова сестра Ема.

-На планини смо сваког викенда. У музеју смо послије скијања. Сретна сам када сам у музеју и када видим колико ствари имамо - казала је Ема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.