Опорезивање дигиталне имовине
Кроз претходне чланке овог серијала приказали смо шта су то виртуелне (крипто) валуте, на који начин се издају, ко су пружаоци услуга са виртуелном имовином те како се рударе виртуелне валуте. Овим чланком приказаћемо постојећи режим опорезивања дигиталне имовине, како у законодавству Републике Српске и Босне и Херцеговине, тако и Републике Србије као и земаља које се третирају као „порески рајеви“.
Обзиром да БиХ није усвојила законодавни акт којим се уређује област дигиталне имовине, самим тим не постоје нити намјенске одредбе у пореском законодавству на нивоу БиХ. Република Српска је област дигиталне имовине, у основи регулисала кроз пар посебних закона о чему је у претходним чланцима било ријечи, али то није случај са опорезивањем дигиталне имовине.
За разлику од Републике Србије која је усвајањем Закона о дигиталној имовини из 2020. године уједно измијенила и допунила пореске прописе, посебно Закон о порезу на додату вриједност, Закон о порезу на добит правних лица као и Закон о порезу на доходак грађана те тиме створила основ за опорезивање дигиталне имовине. Ипак, пракса опорезивања дигиталне имовине у Републици Србији ослања се већином на званична Мишљења Министарства Финансија на тему опорезивања дигиталне имовине. Дакле, када говоримо о опорезивању дигиталне имовине, мислимо на:
1. Порески третман стварања дигиталне имовине (рударење)
2. Порески третман издавања дигиталне имовине
3. Порески третман преноса дигиталне имовине (отуђења)
Код стварања дигиталне имовине, или у народу познатог као „рударења крипто валута“ накнада коју „рудар“ добије за нови блок у поступку рударења има се сматрати приходом примаоца. Узимајући у обзир чињеницу да се рударењем могу бавити како физичка лица и предузетници, тако и правна лица релевантне су одредбе Закона о порезу на доходак грађана у Републици Србији, као и Закон о порезу на добит правног лица. Дакле, приход од рударења у оквиру обављања регистроване дјелатности предмет је опорезивања порезом на приходе од самосталне дјелатности. У колико рударење обавља физичко лице, исто је предмет опорезивања по основу пореза на остале (друге) приходе. А ако рударење врши правно лице, исто је предмет опорезивања у односу на опорезиву добит. Аналогијом ствари, и чињеницом да је опорезивање дигиталне имовине у Републици Србији постојало и прије доношења предметног Закона, основ за опорезивање представља адекватно подвођење истог општим (постојећим) нормама из области пореза.
Код издавања дигиталне имовине, област опорезивања није дефинисана пореским прописима нити у Републици Србији, већ се релевантним сматра Објашњење Министарства финансија из 2021. године. Па тако, у колико објавом дигиталне имовине настаје инструмент сопственог капитала – исти није предмет опорезивања, док у случају издавања токена (корисничког) за издаваоца исти представља приход те је подложан опорезивању.
Код преноса (отуђења) дигиталне имовине, у одређеним ситуацијама долази до капиталне добити (опорезиве разлике између продајне и набавне цијене дигиталне имовине која је доказива) или капиталног губитка те је исто предмет опорезивања.
Да закључимо, основ за опорезивање дигиталне имовине постоји како у земљама окружења, тако и код нас – без обзира на непостојање конкретних законских норми. Постоје, наравно, земље које нуде минималну или непостојећу пореску обавезу, опцију неопорезивања капиталног добитка, али за поменуто морате пословати/имати рачун и крипто новчаник и рударити у државама које исто предвиђају, као што су: Порторико, Португалија, Швајцарска, Луксембург... и друге.
Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић
Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
