Округли сто: Ићи на исток са истином о Сребреници

Срна
Округли сто: Ићи на исток са истином о Сребреници

БЕОГРАД - Сребреница је историјски пројекат великих сила, а интерес од страдања становништва најбоље су искористили Енглези, који су добили концесије на тамошње руде до 2058. године, рекао је Радомир Павловић из Удружења "Мост" у Београду, гдје је одржан округли сто "Сребреница као тема за историографију".

Павловић је навео да бошњачки извори и живи свједоци, описујући живот у енклави Сребреници, наводе злочине над локалним Србима који су остали у градском подручју и убијени на најсвирепији начин, попут судије Слободана Илића и медицинске сестре Раде Милановић, као и убијање старих и болесних Сребреничана попут Иве, Слободана Зекића, породице Стјепановић и других, али и криминал, пљачку и убиства неподобних муслимана вршена под командом Насера Орића.

Павловић је указао да, ако на Западу не може да продре истина о тим дешавањима, са резултатима научних истраживања треба ићи на Исток и говорити истину о Сребреници.

Бивши директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина истакао је да ће Удружење "Мост" наредних година кренути у заједничке пројекте о Сребреници са Институтом за савремену историју, а резултате пласирати у свијет.

Он је навео да нема озбиљне историографске студије о завршетку рата у БиХ и поручио да темом Сребренице треба да почну да се баве историчари и стручњаци сродних наука.

"У први план убацићемо истраживања у пројектима дугог трајања. Да упоредимо догађаје из 1914, 1941, 1992. године, да нађемо шта је слично, заједничко, шта се поновило, где су подбациле наша етно-психологија и наука. Да покушамо да отворимо сијасет других проблема и разјашњавамо и резултате наших истраживања пласирамо у свет", рекао је Мишина.

Мишина није убијеђен да ће бошњачка страна прихватити податке и закључке који проистекну из тих истраживања, јер, истакао је, у посљедњих 25 година много пута су иницирали контакте и размјену база података, али никад нису добили одговор бошњачке стране.

Он је навео да ће у пројекат бити укључен и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а служиће се и подацима института Мирсада Токача у Сарајеву, који посједује релевантне податке засноване на "ипак на неким научним принципима", али које муслиманска страна не прихвата и одбацује "јер цифра коју наводи није пожељна".

Директор Института за савремену историју из Београда Предраг Марковић истакао је да постоји мало тога што је више штете нанијело српском народу од пропаганде о Сребреници.

Он је напоменуо да се Сребреница користи сваки пут када треба демонизовати Србе, али и за кварење односа Срба и Бошњака и његовање мржње према свему што је српско, оцјењујући да је тачно да је због пропагандних разлога "надувана прича о Сребреници".

Мирослав Љубојевић из Републичког центра за истраживање рата рекао је да је у седам општина у регији Подриња - Зворнику, Хан Пијеску, Шековићима, Власеници, Калесији, Сребреници и Братунцу убијено 2.725 Срба, од којих 43 дјетета и 215 жена, а 98 лица, од којих 26 цивила, води се као нестало.

Према подацима Републичког центра, највећи број Срба, како на цијелом простору БиХ тако и у средњем Подрињу, убијен је на самом почетку рата, што, указао је Љубојевић, свједочи о неорганизованости и неспремности Срба за рат.

Љубојевић је напоменуо да већина злочина у средњем Подрињу није расвијетљена, између осталог, и због непроцесуирања и изостанка адекватног кажњавања злочина над Србима.

"Срамотни су подаци који говоре да је за злочине над Србима у средњом Подрињу потврђена оптужница против 20 Бошњака, правоснажно су осуђена четири лица, правоснажно ослобођено пет, против 10 лица поступак је у току, док је једном лицу обустављен поступак због смрти. За злочине у средњем Подрињу укупно је правоснажно изречено 29 година казне", указао је Љубојевић.

Огругли сто је одржан у организацији Института за савремену историју из Београда и Удружења "Мост" из Сребренице, а подршку је пружило Представништво Републике Српске у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана