Одустајање од потомства није опција
СРБАЦ - Проблем неплодности погађа многе брачне парове у Републици Српској који не одустају од жеље да дођу до потомства и поред неуспјешних покушаја вантјелесне оплодње те здравствених и финансијских потешкоћа са којима се годинама суочавају.
То је био мотив за оснивање Удружења грађана “За осмијех више”, са сједиштем у Бањалуци, које је за четири мјесеца постојања окупило око 150 брачних парова из цијеле Српске којима је највећа жеља да се једног дана остваре као родитељи, а који кроз “вибер” заједницу свакодневно размјењују искуства и савјете у борби са стерилитетом.
- Удружили смо се да бисмо почели све више говорити о овом проблему, који је донедавно био табу тема. Многи од нас ћуте, јер сматрају да их околина неће прихватити. Постоји доста предрасуда и неразумијевања због чега парови одустају, али на срећу, већина нас је спремна да у овој борби истраје до краја - каже предсједница удружења Жељана Божић Лазић. Додаје да је процес вантјелесне оплодње скупа и компликована процедура, што многи нису спремни да поднесу.
- Вантјелесна оплодња у Бањалуци са дијагностиком, терапијама и поступцима кошта 5.500 КМ и три процедуре финансира Фонд здравственог осигурања РС, али ту су и разне терапије које томе претходе и знају повећати цифру и до 10.000 КМ. Уколико се пар одлучи за другу клинику у БиХ, што не финансира Фонд, плаћа се 7.000 КМ, а они који исцрпе све могућности и покушају у иностранству морају плаћати чак 15 и више хиљада КМ - истиче Божић Лазић и додаје да подршка државе мора бити још већа, јер су финансије често ограничавајући фактор који многе парове поколеба у борби за потомство. Како каже, један од циљева удружења је да буде омогућен избор клинике јер за сада постоји само једна здравствена установа у Бањалуци гдје се обавља вантјелесна оплодња.
- Кад пар из Требиња мора доћи у Бањалуку, плаћа превоз, смјештај и разне налазе, што изискује додатне трошкове. Они који не успију немају алтернативу и често одлазе на лијечење у друге државе. Многи немају посао, а они који имају дижу кредите или страхују да ће остати без посла. Терапије знају потрајати мјесецима, а немају сви разумијевања према радницима који неријетко добијају отказ или смањење плате. Ја сам имала срећу да имам подршку фирме у којој радим па су ми послодавци и колеге чак финансијски помагали - каже Божић Лазић.
Додаје да поред финансија парови морају посједовати и огромну менталну снагу да изнесу цјелокупан процес, што је био додатни мотив да се окупе у удружењу и заједно превазиђу све проблеме.
- Међусобно се бодримо, стално читамо и истражујемо и имамо у плану да кренемо са обиласком општина и градова широм Српске да бисмо у сарадњи са медицинским стручњацима одржали радионице. За сада ћемо то одржавати на даљину, преко “Зум” апликације, а са клиником “Медицо С” из Бањалуке имамо у плану једну презентацију. Намјера нам је да контактирамо и са сличним удружењима из Србије и Црне Горе - испричала је Божић Лазић.
Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико се парова у Српској бори са стерилитетом јер многи нису евидентирани, али се сматра, како каже, да у свијету овај проблем има сваки четврти до пети пар, док у Србији неплодност погађа сваки седми.
- Важно је о свему отворено причати, било да се ради о мушком или женском стерилитету, а радује и свака подршка институција и појединаца. У Српцу, гдје живим, локална управа финансира једну вантјелесну оплодњу у износу од 2.500 КМ, што је такође значајно, али од свега је важније сазнање да нисмо сами и да имамо подршку заједнице, породице и пријатеља - каже предсједница Удружења “За осмијех више”.
Сви они који желе да се прикључе њиховом удружењу могу са њима контактирати путем вибер групе или “Фејсбук” странице удружења “За осмијех више”, а доступан је и контакт број 066/533-581.
Усвајање
У случају неуспјеха многи парови ће се одлучити за усвајање дјетета.
- Доста смо о томе разговарали на нашим састанцима и дружењима. Не бјежимо од тога, али је проблем компликована законска процедура, јер је потребно испунити доста услова. Једна од наших чланица, на примјер, није могла добити дијете на усвајање, јер нема са супругом властити стан или кућу. Ту су и друге ограничавајуће околности које спречавају да се остваримо у том погледу и поред великог броја незбринуте дјеце жељне родитељске пажње - истакла је Жељана Божић Лазић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
