Од шљиве ће профитирати само дестилерије
БАЊАЛУКА - Од доброг рода шљиве профитираће само дестилерије, које ће ове године флаше напунити квалитетном ракијом, док воћари истичу да су трошкови производње знатно порасли, а откупна цијена остала иста, због чега је и зарада танка.
Рани мразеви и суша умањили су приносе за око 20 одсто, али воћари истичу да су ипак задовољни родом и квалитетом шљиве.
Предсједник Управног одбора Удружења воћара РС Дарко Милошевић из Угљевика рекао је за “Глас” да је дио рода усмјерен на извоз у ЕУ, а остатак за ракију.
- Откупне цијене крећу се од 0,70 до 0,90 КМ по килограму, у зависности од откупљивача, сорте и квалитета - каже он, додајући да је криза утицала на мању потражњу шљива за производњу џемова.
Воћар Славиша Јовић из села Тутњевац надомак Угљевика каже да се упркос добром и квалитетном роду воћари не могу надати високој заради.
Каже да су цијене прихране, ђубрива, препарата за прскање скочиле више него дупло у односу на лани, а откупна цијена шљиве остала је иста.
- Овдје има регистрованих неколико дестилерија и откупљују у великој мјери шљиву за ракију, па се род успије продати. Али, када се на крају сабере све што је уложено, није исплативо као ранијих година - рекао је Јовић.
На површини од 5,5 дунума за своју производњу шљиве узгаја и воћар Младен Ћосић из Козарске Дубице.
- Овогодишњи принос је умањен, али с обзиром на вријеме и то какве су биле протекле године, задовољан сам, поготово квалитетом који је одличан - казао је Ћосић.
Да квалитет није под знаком питања потврђују и произвођачи ракије, који су ове године откупили знатно више домаћих шљива него претходних година. Сувласник и директор дестилерије “Епоха” из Лопара Бојан Џувелековић каже за “Глас Српске” да су задовољни домаћим родом.
- Од наших воћара откупљујемо сав квалитетан род, јер ракију правимо од искључиво воћа које задовољава све наше стандарде - казао је Џувелековић. Он истиче да мајевичка шљива, која се производи у том крају, има веома висок квалитет, а овогодишњи принос је био добар.
- Откупили смо много више шљиве него претходне године, јер како растемо као дестилерија, тако су нам и капацитети већи - рекао је Џувелековић.
Ракију, осим на домаће тржиште, како каже, пласирају још у Србију, Аустрију и Швајцарску, а у преговорима су и за нека даља тржишта.
Да од домаћих шљива настаје најквалитетнија ракија, потврђују и у угљевичкој дестилерији “Кристал”, а о томе, кажу, најбоље свједоче и награде које освајају на разним манифестација.
- Наше шљиве су одличне за ракију - рекли су у овој дестилерији, додајући да своје производе још не извозе, јер ракија треба да одлежи прије него што се нађе на полицама.
Берачи
Дарко Милошевић каже да се дневнице берача крећу до 70 КМ, те да је радно вријеме обично од седам до 17 часова.
- Код већине произвођача евидентан је мањак радне снаге. Са радницима треба имати мало стрпљења док не науче како се бере. Поједини имају мање радника и уберу мање шљива за извоз, јер на откупним станицама за извоз траже само квалитет - рекао је Милошевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
