Обућар Милован Антуновић 42 године вјеран занату

У малом простору од десетак метара квадратних Антуновић наставља да чува традицију обућарског заната са страшћу и посвећеношћу која траје више од четири деценије. 

Антуновић за Срну каже да је обућарски занат стекао крајем седамдесетих година прошлог вијека у Никшићу, а прву обућарску радњу отворио у Гацку, након чега се запослио у ортопедском предузећу "Рудо" у Требињу. 

Он додаје да је прије три године остварио пензију, али се из посла није повукао јер му то представља допунски извор прихода. 

Антуновић каже да посла има будући да је квалитет обуће упитан, а људи се све чешће одлучују на поправке умјесто да купе нове ципеле. 

"Све што се може поправити, поправљам. Раније се обућа правила од квалитетнијих материјала, коже и гуме, а данас је тога све мање, па онда врло често људи доносе обућу на поправку", истиче Антуновић. 

Он наводи да занати попут обућарског, нажалост, нису више популарни међу младима, те да није сигуран да ли ће имати ко да га наслиједи, али додаје да од овог заната може пристојно да се живи. 

"Ако неко занат научи да ради како треба, може се нормално живјети од њега. Кроз мој цијели вијек увијек је било посла и мислим да ће га и даље бити", наглашава овај обућар са вишедеценијским искуством. 

Антуновић вјерује да је кључ у страсти и посвећености послу. 

"Да бисте неки посао радили, морате га вољети. Ако се нема воље, боље га је не радити. Увијек сам имао вољу за овај занат и тако сам и радио. Муштерије кажу да су задовољне", закључује Антуновић. 

Да су купци задовољни свједоче и полице у Антуновићевој радионици које су пуне најразличитијих врста обуће. Нека је поправљена, а нека чека Милованове спретне руке и машине да јој врате стари сјај. 

Милован Антуновић остаје инспирација локалној заједници и подсјећа да су традиција, вјештина и посвећеност занату непроцјењиве вриједности које се не смију изгубити у модерном свијету. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.