Обим спољнотрговинске размјене у шест мјесеци 23,2 милијарде КМ

На презентацији спољнотрговинске размјене Маринковић је рекао да је извоз из БиХ у шест мјесеци износио 9,3 милијарде КМ, што је више за 39,17 одсто у односу на исти период 2021. године, док је увоз био 13,9 милијарди КМ И већи је за 42,4 одсто у односу на прво полугодиште лани.

Маринковић је рекао да је у поменутом периоду покривеност увоза извозом смањена за 2,28 одсто и да износи 66,6 одсто, те додао да привреда БиХ иде из кризе у кризу, осврћући се на 2020. годину, вријеме пандемије вируса корона, 2021. када је дошло до опоравка и стабилизације привредних кретања у земљи, те на ову годину и украјинску кризу која је оставила трага и на привреду БиХ.

"Почетком 2022. дочекала нас је глобална криза манифестована кроз поремећај ланаца у набавци повећањем цијене енергената. Посматрано по мјесецима, јануар и фебруар су били стабилни, али када је почела украјинска криза крајем фебруара, то се аутоматски одразило на привреду у марту, када смо забиљежили велики увоз робе у БиХ", истакао је Маринковић.

Он је навео да се ланац набавке тада пореметио, да се до сада на неки начин стабилизовао, али да су цијене по којима се тргује остале знатно високе, што се одразило на укупну спољнотрговинску размјену БиХ.

"У вриједносном смислу са око 40 одсто биљежи се раст и увоза и извоза, при томе се не ради о количинском, нити робном повећању увоза и извоза у значајној мјери, него је ријеч о повећању цијена", истакао је Маринковић.

Он каже да је ЕУ и даље најзначајнији спољнотрговински партнер БиХ, јер учествује са 72,7 одсто извоза и 64,4 одсто увоза.

Маринковић додаје да је у шест мјесеци на тржиште ЕУ извезено робе у вриједности од 6,7 милијарди КМ, што је више за 37,22 одсто у односу на исти период лани, док је увоз из ЕУ износио око девет милијарди КМ И већи је за 36,14 одсто у односу на исти период 2021.

Замјеник генералног секретара Спољнотрговинске коморе Момчило Комљеновиоћ рекао је да је најзначајнији партнер БиХ по обиму размјене из ЕУ Хрватска, у коју је у шест мјесеци извезено робе у вриједности од око 1,3 милијарде КМ, док је увоз износио 2,4 милијарде КМ.

Према његовим ријечима, највећи раст остварен је у извозу електричне енергије, око 210,8 милиона КМ, тканине у вриједности око 109,3 милиона КМ, те хула-хоп чарапе 61,6 милиона КМ, док се највише увозило нафтних уља и уља добијених од битуменских минерала око 846,4 милиона КМ, шећер од шећерне трске или шећерне репе око 59,4 милиона КМ, те хула-хоп чарапе 49,7 милиона КМ.

Након ЕУ, Комљеновић је рекао да су земље Цефте други најзначајнији партнер у робној размјени, које учествују са 19 одсто извоза и 15,8 одсто укупног увоза.

Он је навео да је на тржиште Цефте за шест мјесец из БиХ извезена роба у вриједности од 1,76 милијарди КМ и у односу на исти период прошле године већи је за 61,23 одсто, док је увезена роба у вриједности од 2,2 милијарди КМ, што је за 37,62 одсто више у односу на прво полугодиште лани.

Најзначајнији спољнотрговински партнер из Цефта региона је Србија, на чије тржиште је извезена роба у вриједности од око 1,29 милијарди КМ што је за 43,02 одсто више у односу на прво полугодиште лани, док је увезена роба у вриједности око двије милијарде КМ, што је за 28,78 одсто више у односу на првих шест мјесеци 2021.

БиХ је у Србију највише извозила електричну енергију и то у вриједности од око 307,14 милиона КМ, кокс или полукокс од каменог угља, мрког угља око 246,68 милиона КМ, док су се највише увозила нафтна уља и уља добијена из битуменских минерала око 322 милиона КМ, те топло ваљани пљоснати производи од жељеза око 64,37 милиона КМ.

Обим спољнотрговинске размјене БиХ са земљама Ефте за шест мјесеци износио је око 853 милиона КМ /око 224 милиона КМ извоза и око 629 милиона КМ увоз/ што је више за 244 одсто у односу на исти период лани, а најзначајнији партнер земаља Ефте је Швајцарска са којом се обавља готово сва спољнотрговинска размјена, која износи 807 милиона КМ.

Кадаје ријеч о осталим тржиштима, Комљеновић је рекао да су по обиму размјене, најзначајнији партнери Турска и Кина, те додао да је укупан обим спољнотрговинске размјене са Турском износио 916 милиона КМ од чега је увоз 750 милиона КМ, а са Кином укупан обим спољнотрговинске размјене износио је око 405 милиона КМ од чега је увоз 379 милиона КМ.

На презентацији је закључено да показатељи спољнотрговинске размјене указују на повећање и извоза и увоза у двоцифреним бројевима, да БиХ добар дио увоза остварује ради извоза, односно увози ради дораде производа након чега исте производе извози, што је један од узрока високог дефицита, који се стално и повећава.

"Нестабилност на свјетском тржишту, узрокована првенствено проблемима у ланцима снабдијевања још у периоду ковид пандемије, а енергетска криза, рецесија, могућа свјетска стагфлација довеле су до повећања цијена на општем нивоу што показују и подаци
спољнотрговинске размјене у посматраном период", наводе из Коморе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.