Обиљежене 82 године од устанка у Другом свјетском рату на Преслици
ДОБОЈ - Код спомен-обиљежја борцима погинулим у Другом свјетском рату на Преслици данас су, поводом 23. августа - Дан устанка народа добојског краја, положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима, уз поруку да од заборава треба сачувати историјске чињенице и одбранити их од насртаја и ревизионизма.
Предсједник Скупштине града Добој Срећко Рекановић указао је на опредијељеност локалне власти да обиљежава све историјске догађаје у Другом свјетском рату и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату с циљем очувања од заборава и спречавања ревизије историјских чињеница.
Рекановић је изјавио новинарима да је српски народ овог подручја имао два антифашистичка покрета – четнички и партизански, којих се не треба одрицати јер су значајно допринијели опстанку српског и других народа овог краја.
"Ако сагледамо гдје су се одиграли устанци током Другог свјетског рата на подручју бивше Југославије дођете до закључка да су то углавном српске средине. Највеће њемачке офанзиве и жаришта борби су, такође, у мјестима са српским живљем", навео је Рекановић.
Коментаришући оспоравања историјских чињеница из Сарајева током промовисања филма "Хероји Халијарда", редитеља Радоша Бајића, Рекановић је поручио да је неспорна чињеница да је Југословенска војска у отаџбини на челу са ђенералом Дражом Михаиловићем учествовала у мисији "Халијард" - спасавању савезничких пилота првенствено америчких.
"Недавно смо обиљежили и 80 година од слома фашистичке офанзиве на подручју Озрена/операција жТојфел триж/ у којој је кључну улогу имао командант Цвијетин Тодић, који има велике заслуге и у операцији жХалијардж, која се сваке године обиљежава у српском насељу Бољанић", рекао је Рекановић и додао да се у овом мјесту налази споменик у знак сјећања на импровизовани аеродром са којег су из тог добојског насеља спасавани оборени савезнички пилоти.
Он је истакао да је за та спасавања ђенерал Михаиловић одликован и од предсједника САД највећим одликовањем који се додјељује страним држављанима.
Рекановић је поручио да се историјске чињенице не могу измијенити с обзиром на присуство живих учесника тих догађаја попут оборених пилота, бораца Југословенске војске у отаџбини који су их спасавали, али и мјештана који су их скривали.
Предсједник Удружења антифашиста и бораца НОР-а Добој Новак Радојчић подсјетио да је 22. августа 1941. године, дан уочи устанка, у добојском насељу Осјечани пукла прва устаничка пушка, када је неутралисана локална усташко-домобранска жандармеријска станица.
Према његовим ријечима, услиједила је одмазда над 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју у септембру 1941. године осудио на смрт и стријељао.
Радојчић је поручио да тај податак довољно говори о масовности устанка и проценту народа који је учествовао.
"Савезнички пилоти су у два наврата спасавани авионима који су полијетали са аеродрома у Бољанићу, а тај крај је тада био под командом озренских четника", рекао је Радојчић.
Он је указао и на историјску чињеницу да током четворогодишњег братоубилачког рата у Другом свјетском рату на Озрену није изгорјело ниједно село са муслиманским становништвом.
"Значи ни Суво Поље, ни Шеварлије, ни Поточари, Рјечица и тако даље. Ми покушавамо данашњој омладини пренијети праву истину, али погледајте ове плакате / о позиву на обиљежавање 82 године од устанка народа добојског краја/ по цијелом граду су ишаране", навео је Радојчић.
Он је указао да је ревизионизам о тим догађајима данас веома присутан.
Радојчић је навео да ће Удружење антифашиста и бораца НОР-а од Градске управе Добој затражити да се у локалном буџету издвоје средства за обнову спомен-обиљежја уз организовање јавног скупа или академије, како би се младима пренијела права истина.
Током историјског часа речено је да су устанички ослободилачки одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. године из озренског мјеста Преслица кренули у правцу Маглаја, Грачанице и Добоја.
Тада су устаници уништили вагоне наоружања и војне опреме фашиста смјештених у добојским насељима Усора и Баре који су били намијењени за Источни фронт, што је у то вријеме била највећа диверзија у тада покореној Европи.
Почаст свим борцима и цивилима погинулим у Другом свјетском рату јуче је одата и на Брезицима гдје је била смјештена устаничка болница, а претходно је одата и код спомен-обиљежја на Меморијалном комплексу градског парка у Добоју.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
