Нова пракса у општинама: Трезорско пословање јача здравство на локалу

Драгана Орловић
Нова пракса у општинама: Трезорско пословање јача здравство на локалу

БАЊАЛУКА - На трезорски систем пословања од 1. јануара идуће године требало би да пређе 17 здравствених установа у Српској, што ће спријечити гомилање неизмирених обавеза и обезбиједити бољи и транспарентнији рад.

Многи домови здравља, као и болнице, већ годинама грцају у милионским дуговањима, због чега је Влада Републике Српске крајем октобра ове године задужила 16 домова здравља и Завод за форензичку психијатрију Соколац, као и њихове локалне заједнице, да предузму потребне мјере и радње како би од 1. јануара прешли на трезорски систем рада. У питању су домови здравља Бијељина, Приједор, Дринић, Источни Дрвар, Калиновик, Крупа на Уни, Котор Варош, Лакташи, Љубиње, Мркоњић Град, Невесиње, Прњавор, Србац, Станари, Теслић и Шипово.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС рекли су “Гласу” да је очување и унапређење финансијске одрживости здравственог система један од приоритетних циљева дефинисаних и у Програму економских реформи.

- Досадашња искуства показују да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање, као и контролу трошења јавних средстава - навели су у овом министарству.

Јединице локалне самоуправе, као оснивачи, добијају сада, како кажу, могућност праћења свих планирања, управљања и контроле финансијског пословања надлежног дома здравља.

- Локални трезори одговорни су за измирење обавеза у складу са одобреним финансијским планом. То ће омогућити већу стабилност у пословању домова здравља, с обзиром на то да буџет општине или града постаје гарант финансијске сигурности - истичу у министарству и додају да је у плану да све здравствене установе у идућим годинама пређу на трезор.

- У трезорски систем пословања раније је укључен Завод за стоматологију, Завод за судску медицину и Завод за трансфузијску медицину, као и домови здравља у Челинцу, Дервенти и Братунцу и то показало се као веома успјешан модел -  додали су у ресорном министарству.

Начелник Невесиња Миленко Авдаловић рекао је “Гласу” да ће данас бити одржана сједница Скупштине, гдје ће разматрати на који начин ће реализовати прелазак тамошњег Дома здравља на трезорско пословање.

С друге стране, у Прњавору су, кажу, још прије четири-пет мјесеци донијели све неопходне одлуке и вјерују да ће њихов Дом здравља од јануара успјешно прећи на трезорско пословање.

- Дом здравља Прњавор захваљујући одговорном руководству нема дуговања. Чак има и вишка пара на рачуну. Међутим, сматрам да министарство у том контексту није поступило равномјерно зато што ће домовима здравља који су правили губитке бити надокнађени ти губици и измирени дугови, док оне који су успјешно пословали не очекују никакве награде - рекао је “Гласу Српске” начелник Прњавора Дарко Томаш.

Ипак, трезорско пословање, како каже Томаш, донијеће већу финансијску дисциплину свих запослених, као и сигурност исплате њихових личних примања, што ће позитивно утицати на цијели здравствени систем.

Листа дужника

Према подацима Пореске управе РС, највећи дужници на крају септембра ове године били су Универзитетски клинички центар РС, чији је дуг 93,3 милиона марака, затим болница у Источном Сарајеву која дугује 46,2 милиона, те болница “Свети апостол Лука” Добој која има 41,2 милиона КМ неизмирених обавеза. Када су у питању домови здравља, на листи највећих дужника налази се ДЗ Требиње са износом од 7,9 милиона, те ДЗ Модрича са дугом од 7,5 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана