Николић: Жртве добојског логора прогласити мученицима

Николић је рекао Срни да се сутра у Добоју обиљежава 107 година од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.

"Претежно су у добојски логор депортовани Срби са подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Они су у овом злогласном логору страдали у највећим мукама", рекао је Николић.

Он је навео да је добојски логор основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. Јула 1917. године, те да је ту интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Након што је свештенство Црквене општине Добој упутило захтјев Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве /СПЦ/ да жртве добојског логора прогласи за мученике, Николић вјерује да је саборска комисија све ближе тој одлуци како би се жртвама одредио датум за празновање.

Николић је поручио да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује, јер се у протеклих стотину година свјесно настојало да нестане сјећање на његово постојање и обим српског страдања у овом стратишту.

Први подаци о добојском логору предочени су у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године, а чија издања су готово сва уништена.

Захваљајући свега три пронађена оригинална примјерка, 2015. године направљен је репринт издања које је штампано у 2.000 примјерака, у који је уврштен и документ из војног архива Независне Државе Хрватске - наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши спомен-костурница са костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла, а која је реализована у јуну 1941.године.

Наставник историје Ведран Глигорић каже да страдање добојских логораша

нажалост није уврштено у историјске уџбенике и постало предмет изучавања у наставним програмима.

Према његовим ријечима, о тим страдањима данас се зна, захваљујући књизи "Добојски логор" аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената, свједочења савременика и изјава преживјелих логораша.

Глигорић каже да су о димензији страдања свједочиле пронађене плитко закопане масовне гробнице са скелетима логораша, од којих је неколико било и на подручју добојског насеља Придјел, или тијела пронађена током радова на проширењу жељезничког чвора у Добоју 1968.године.

У књизи "Добојски логор" се наводи да је аустроугарски логор био на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

Континуитету заборава допринијело је и то што је на локалитету добојског логора у периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије саграђена жељезничка станица у Добоју и тако онемогућено прикупљање материјалне грађе.

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру 1938. године "Споменицу" и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик "Добојски логор 1915-1917", посвећен логорашима аустроугарског логора.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке године 27. децембар обиљежава се као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.