Нико неће у њиве и воћњаке
БАЊАЛУКА - Упркос дугачком списку незапослених на евиденцијама бироа у Српској веома је мало оних који су спремни да бреме тешког времена превале преко руку, а за већину њих ни дневница од 50 КМ није довољна мотивација за рад у пољу, због чега домаћи пољопривредници и ове сезоне страхују да потребне радове неће обавити на вријеме.
На њивама широм Српске увелико се расађује купус, парадајз, паприка. У воћњацима се постављају противградне мреже и системи за наводњавање, а за мање од петнаестак дана креће и берба првих малина, а све те послове раме уз раме са власницима имања обављају надничари навикли на тежак рад.
Међутим, проблем је што су то махом, жртве транзиције, односно радници пропалих гигантских предузећа, којих је због година старости све мање усљед чега бројни послови у пољу остају недовршени. Пољопривредници тврде да млади, иако надничећи мјесечно могу зарадити и до 1.300 КМ, нису спремни засукати рукаве, због чега им је из сезоне у сезону све теже наћи раднике.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Стојан Маринковић каже да претходне двије године упозоравају на недостатак радне снаге у пољопривреди, наглашавајући да је тај проблем сада кулминирао.
- Ове године се због епидемије посијало знатно више, али је питање да ли ће имати ко то да обере јер сезонаца нема. Највећи проблеми је у повртарству и воћарству гдје је највећи проценат људског рада. Ти произвођачи једва да могу рачунати на добит јер усљед недостатка сезонаца дневница расте, а воће и поврће не поскупљује - прича Маринковић и додаје да годинама свједочимо одливу становништва у западне земље, а посљедице тога сада долазе на наплату. Сматра да би чињеница да су због епидемије вируса корона многи остали због посла ипак могла спасити овогодишњу бербу.
- Видјећемо колико ће ти људи бити спремни да се прихвате посла у пољопривредни који се годинама сматра “испод части”. Не знам зашто, јер то је посао као и сваки други, а новац зарађен на њиви има исту вриједност као и онај зарађен у индустрији - наводи Маринковић.
Да сезонаца нема тврди и предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић који каже да су прије мјесец велики произвођачи на подручју Градишке у више наврата оглашавали да траже раднике, али без успјеха.
- Само “Агроимпекс” је тражио 60 сезонаца, а није се јавило ни десет људи. Некада су сезонци сами долазили и молили за посао, а сада хоће да раде само стари, они који кору хљеба годинама зарађују на дневници. Новог радника, поготово младог, не можеш наћи - прича Дојчиновић.
Додаје да тренутно посла има на претек на одржавању воћњака, постављању противградних мрежа, система за наводњавање, обрезивању воћа.
- Због недостатка радника почесто се неки од тих послова који се могу обавити за мјесец отегну и на пола године - наводи Дојчиновић и казује да надничари у воћњацима на тежим пословима могу зарадити између 50 и 60 КМ, а на лакшим пословима 40 марака.
И на имању пољопривредника из Лијевча поља Душко Бањац мањка сезонаца.
- Мало је надничара који хоће и знају радити. Ево сада је вријеме изношења расада на њиву за шта треба армија сезонаца а долази само неколицина старијих жена које годинама раде с нама. Од млађих нема никога а дневница је 50 КМ, плус ручак, кафа, сок и пиво. Сваке године ситуација је све гора, стари умиру, а млади или утекоше преко границе или неће да раде - казује Бањац.
Заштита
Стојан Маринковић је још једном апеловао на институције БиХ да заштите домаћу пољопривреду.
- Очекујемо да ће бити довољно плодова за све јер се засијало више али да бисмо имали сигуран пласман мора се заштитити домаћа производња. У условима отежаног рада, прекомјерног увоза, мањка радника, само нам сигурно тржиште може помоћи да избјегнемо пропаст - казао је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
