Никитовић: Потврђене хипотезе о изворно српској Херцеговини и Босни

Срна
Никитовић: Потврђене хипотезе о изворно српској Херцеговини и Босни

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Зборници радова "Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне, Хума и Травуније" и "Српска повеља средњовјековне Босне и Хума" са историјског, теолошког, књижевног и језичког аспекта потврђују аутентичност изворног српског насљеђа у БиХ, изјавила је данас у Источном Сарајеву професор на Филолошком факултета Универзитета у Бањалуци Зорица Никитовић.

"Зборници су резултат вишедеценијског рада и промишљања најеминентнијих стручњака из више научних институција и средина. Приступ темама које смо обрађивали је интердисциплинаран, тако да су радови у њима сортирани у неколико цјелина, као што су књижевност, језик богословље", рекла је Никитовићева новинарима након промоције ових радова.

Она је појаснила да су прва два зборника резултат научног скупа, а трећи научног пројекта насталог на корпусу повеља са простора Босне, које представљају помак напријед с обзиром на то да су резултат системског рада.

"То су врхунски стручњаци у својим областима и будући да су направили пресјек на одређеној грађи за сваку научну област посебно, напросто су хипотезе потврђене да је ријеч о изворној историјској Херцеговини и Босни која је по идентитету изворно српска", појаснила је Никитовићева.

Она је најавила да ће ускоро бити приређен и четврти тематски зборник посвећен српском средњовјековном насљеђу, односно позно средњовјековне Босне и Хума.

Данашњој промоцији присуствовао је и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

На промоцији зборника радова говорили су професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор, те Невен Исаиловић и Срђан Рудић из Историјског института у Београду.

Представљање Зборника радова организовано је у оквиру Трећег научног скупа под називом "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља" са међународним учешћем, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Митрополије дабробосанске, који се завршава сутра.

У Научном одбору су академици Бранко Летић, Анатолиј Аркадјевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана