Ни марку од боравишне таксе није убрало 13 општина

Маријана Миљић Бјеловук
Ни марку од боравишне таксе није убрало 13 општина

БАЊАЛУКА - У чак 13 општина Републике Српске туристи лани нису уплатили ни марку за боравишну таксу, јер те локалне заједнице немају смјештајних капацитета.

У Туристичкој организацији РС казали су “Гласу Српске” да је на основу уплата боравишне таксе по објектима који се баве услугама пружања смјештаја у 2021. години од укупно 64 општине и града наплата забиљежена у 51 локалној заједници.

- По том основу уплаћена су 1,33 милиона КМ, што је за 35 одсто више у односу на 2020. годину, када је уплаћено свега 987.270 КМ. Као и претходних година највећа уплата боравишне таксе забиљежена је у најпосјећенијим дестинацијама Српске и то у Требињу, Бањалуци, Палама, Бијељини, Теслићу, Зворнику, Добоју, те Фочи, Приједору и Лакташима - навели су у Туристичкој организацији.

Нагласили су да у Берковићима, Језеру, Крупи на Уни, Источном Дрвару, Источном Мостару, као и Вукосављу и Оштрој Луци није није било уплате боравишне таксе, јер те локалне заједнице немају смјештајних капацитета.

Такође, ниједну марку од боравишне таксе нису убрале ни општине Пелагићево, Калиновик, Љубиње, Кнежево те Купрес и Чајниче.

У овим локалним заједницама наводе да, иако имају природне љепоте и грађевине које туристи посјећују, немају објекте у којима могу да бораве и преспавају, због чега они одлазе у сусједне општине које располажу са смјештајним капацитетима.

- Настојаћемо да ријешимо овај проблем и на неки начин подстакнемо људе да оснивају газдинства која имају и смјештајне капацитете. Туристи код нас имају шта да виде, али нажалост немамо објеката у којима би могли да преспавају. Стаћемо у крај и онима који имају смјештајне капацитете, а не пријављују туристе. По том основу само губимо новац - навела је начелница Језера Сњежана Ружичић.

Иста ситуација је и у Крупи на Уни, гдје наводе да је потребно подржати људе који би отварали објекте за боравак туриста.

- Ми ни у друштвеној ни приватној својини немамо смјештајних капацитета. Имамо Хашане, гдје је обновљена и отворена кућа Бранка Ћопића и који ће у догледно вријеме бити туристичка атракција. Због тога би било пожељно да имамо и објекте у којима би се туристи задржали више дана. Они сада само пролазе кроз нашу локалну заједницу и одсједају у сусједним општинама које имају хотеле и мотеле и тамо уплаћују боравишну таксу - рекао је начелник Крупе на Уни Младен Кљајић.

Најавио је да ће већ идуће седмице одржати састанак у Министарству трговине и туризма РС, на којем ће на дневни ред ставити и питање развоја туризма и градње смјештајних капацитета, попут бунгалова.

- На тај начин убрали би додатни новац који би могли уложити у даљи развој туризма - додао је Кљајић.

“Херцеговачка кућа”

Проблема са туризмом нема Требиње, а са причом “Херцеговачка кућа” има добре шансе да се нађе међу три најбоље свјетске приче о одрживом туризму, а за коју се до 9. фебруара може гласати на интернет страници “Грин дестинејшн”.

Из градске Туристичке организације позвали су све да подрже Требиње тако што ће на интернет странице “Грин дестинејшн” гласати за причу “Херцеговачка кућа” и тиме допринијети да Требиње буде међу три најбоље свјетске приче о одрживом туризму, што би био огроман успјех.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана