Невладине организације упутиле Иницијативу за продужење рока за остваривање статуса жртве ратне тортуре
Тринаест организација цивилног друштва, које се баве заштитом људских права, обратило се Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске са иницијативом за продужење рока за подношење захтјева за остваривање статуса жртве ратне тортуре у оквиру Закона о заштити жртава ратне тортуре, који истиче у октобру 2023.
„Ова иницијатива представља одговор на потребе жртава ратне тортуре у Републици Српској у контексту остваривања статуса и са њим повезаних права за тешке злочине које су ове особе преживјеле, а које се требају и могу регулисати у Закону”, истиче потписница Иницијативе Нада Голубовић, предсједница Управног одбора Фондације Удружене жене.
Иако постоји значајан проток времена у односу на ратна дешавања у БиХ он, нажалост, није залијечио старе ране, укључујући дуготрајне психолошке, физичке, економске и друштвене посљедице тортуре по жртве и њихове породице. Многе жртве и даље пате од траума повезаних са злочинима које су преживјеле, које су оставиле значајне посљедице,коју је тешко превазићи.
„Поднијети захтјев за признавање статуса подразумијева да особа јавно проговори о својој трауми, а вријеме кад је неко спреман на то је индивидуално. Зато је жртвама потребно оставити већи простор да одлуче кад су истински спремне јавно говорити о свом трауматичном искуству”, додала је Голубовић.
Потписници иницијативе су указали и на Члан 14. УН-ове Конвенције против мучења, коју је држава БиХ као потписница обавезна поштовати, у којем се наглашава да право на накнаду треба бити ефективно, те да је потребно уклањати препреке за уживање права на репарације као што је неадекватно законодавство…процедуралне услове који отежавају остваривање права, ограничени рокови и слично. Надаље се истиче да је жртвама потребно осигурати не само де иуре, већ и де фацто приступ „правовременим и дјелотворним механизмима за остваривање права.”
“Релевантни међународни стандарди обавезују државе чланице да осигурају да све жртве тортуре имају могућност приступа њиховим правима неовисно од тога када је повреда настала и да не смију бити ограничени роковима, обзиром на континуирану природу ефеката мучења и чињеницу да свако има право да одлучи када је спреман да проговори о својој трауми”, казала је Адријана Ханушић Бећировић, виша правна савјетница организације TRIAL International која је потписница ове Иницијативе.
Ако није могуће укинути временско ограничење, потписници Иницијативе предлажу продужење рока на додатних пет година, односно до октобра 2028. године, што би дало прилику жртвама да поднесу захтјев за остваривање статуса, а институцијама система да уложе додатне напоре да права прописана Законом буду имплементирана у пуном обиму и у корист жртава.
“Суђења за ратне злочине почињене током оружаног сукоба у БиХ још трају што значи да многе жртве ратне тортуре нису још оствариле право на кривичну правду. Иако права на репарације нису директно условљена кривичном пресудом, поставља се питање зашто затворити процес признавања права и статуса жртвама, или ограничити га на неки временски период ако сам ратни злочин не застаријева? И какву слику о себи као друштву остављамо будућим генерацијама ако жртвама пропишемо да је њихово право на статус због преживљене ратне тортуре било временски ограничено и више нас посљедице са којима они живе не занимају?”, казала је Радмила Жигић, директорица Фондације „Лара”.
У потпису иницијативе су: Фондација „Удружене жене” Бања Лука, TRIAL International, Удружење грађана „Здраво да сте”, Фондација „Лара”, Центар женских права Зеница, Удружење грађана „Виве жене”, Удружење жена “Мост” Вишеград, Удружење Приједорчанки „Извор”, Генесис пројект, Фондација „Цуре” Сарајево, Мрежа за изградњу мира, Удружење жена „Дуга” и Хелсиншки парламент грађана Бања Лука.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
