Необична љубавна прича пара из БиХ: Упознали се на психијатрији
Живот зна да испише праве драме, које се понекад могу претворити у истинску љубавну бајку.
То најбоље доказује прича брачног пара из Босне и Херцеговине, који се упознао на психијатрији, а данас живе складним животом, пуним љубави.
Филмска љубавна прича Мустафе и Емине Хоџић траје већ десетак година, а познанство усљед тешких животних околности донијело им је велику срећу.
Емина је прије Мустафе била у браку 11 година, током којег је претрпјела насиље, а због тешке депресије завршила је на психијатрији.
С друге стране, Мустафа је добио посттрауматски стресни поремећај – јавља код неких особа након свједочења, или проживљавања опасног догађаја. А Мустафа је био свједок тешког рата.
"Када сам отишла на психијатрију, упознала сам Мустафу и ево већ осам година смо заједно. Мени су тамо давали само неке лијекове од којих ми је било све горе и горе. Након осам дана, докторка ме је пустила на социотерапију. То подразумијева круг људи где долазе пацијенти који су “мало здравији”. Тада сам угледала Мустафу, сједио је мирно, ћутао и посматрао шта се ради", присјетила се Емина прошле година њиховог првог сусрета.
Како је рекла, када му је испричала своју животну муку, наишла је само на разумијевање, што прије тога никада није био случај.
"У његовим очима видјела сам љубав и оздрављење. Уз помоћ свог Мустафе сам оздравила. Љубав нам је оздравила душу. Мустафа је мене јако добро разумио", истакла је Емина, а преноси Стил Курир.
"Одмах ми се свидјела, тада сам почео да се распитујем за њу. Емина је била јако лоше, примала је јаку терапију. На социотерапији смо почели да причамо, тако су дани пролазили и један дан сам је питао да ли жели да се уда за мене", рекао је Мустафа.
Иако су обоје били сиромашни и живе скромно, тврде да им то није препрека за срећу, а Емина је имала само један услов за заједнички живот.
"Рекао сам јој да немам ништа, а она ми је рекла хоћу, само немој да ме тучеш. Њу су малтретирали, физичко насиље је трпјела у кући гдје је прије живела. Нико није имао разумијевања за њу, једини спас јој је била психијатрија", искрен је Мустафа.
И даље живе скромно у селу Богдановићи у близини Олова у БиХ, али кажу да су су срећни и да љубав и мир ништа не може да купи.
"Када смо дошли овдје кући, нисмо имали ништа. Имали смо само кревет, фрижидер, ормар и пећ. Срећа у несрећи је то што је Мустафа добар рибар, а ми живимо овдје близу ријеке. Код нас нема несугласица. Нема особе која би могла њега мени да замијени, да нема њега ко зна шта би било са мном", испричала је Емина.
Уз социјалну помоћ су од општине добили и стан за који плаћају умањене трошкове, а опремљен је новим намештајем и кухињом, полицама од иверице, са модерним детаљима, пише ББЦ.
"Да нам није станичног ве-цеа, умрли бисмо од глади. Од тога ми и дјецу школујемо, радим 15 сати за њих, не радим за себе, ја ћу појести два кромпира и ја сам задовољан", каже Мустафа, говорећи о Емининој дјеци о којој заједно брину, иако двоје тинејџера живе код оца у Сарајеву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
