Нема правде за убијене српске цивиле из Горњих Магашића

Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили над српским цивилима на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братунца један је од најстравичнијих по свирепости. У породичним кућама масакрирано је осморо цивила из овог села, од којих шест жена и два старца, а село је опљачкано и спаљено.

Најстарија жртва био је осамдесетпетогодишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.

За овај, као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини, нико није одговарао, нити је процесуиран.

"Рок за доношење тужилачке одлуке у предмету Горњи Магашићи био је крај 2015. године, али крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Бошњак Един Муратбеговић донио је наредбу о обустављању истраге уз стандардно образложење када су у питању злочини над Србима због недостатка доказа", изјавила је Срни предсједник братуначке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Радојка Филиповић.

Она је упитала докле ће бити толерисана субјективност тужилаца који обичном фразом оправдавају свој нерад.

Према њеним ријечима, у готово свим истрагама о српским страдањима тужиоци сами одлучују да прекину истрагу због наводног недостатка доказа и тако оправдавају свој нерад. "Њихов посао је да прикупе доказе и подижу оптужбе за почињене злочине јер жртве постоје, а имена починилаца злочина су позната", рекла је Филиповићева.

Она је истакла да правосуђе БиХ толерише неодговорност и опструкцију према доказивању злочина почињених над Србима, што већ деценијама представља правни терор који постаје неподношљив и доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и комплетан државни систем, јер је, како каже, окренут против српског народа.

Филиповићева је указала да је посао тужиоца да прикупи доказе, а да Тужилаштво БиХ по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз уобичајено, лицемјерно и шаблонско образложење да недостају докази.

"Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију, пристрасност и дискриминаторски однос Тужилаштва према српским жртвама, њиховим породицама и српском народу у цјелини, те настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило и да у историји не остане траг о том злочину", навела је Филиповићева.

Према њеним ријечима, у образложењу ове наредбе наведено је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине, што је ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве. Филиповићева је нагласила да су чланови породица ових жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу, која је одбијена.

Она је указала да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани. Филиповићева је рекла да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.

Она је истакла да је апсурдно и недопустиво да готово све предмете о злочинима над Србима у средњем Подрињу води тужилац Муратбеговић, који даје нека несувисла образложења и обуставља истраге у свим предметима када је ријеч о злочинима над Србима.

"За све предмете су скоро идентична образложења, која говоре да он штити починиоце и руга се српским жртвама и да рад таквих тужилаца треба преиспитати и предузети мјере против њих, а предмете дати одговорнима да их обраде, комплетирају и подигну оптужнице против починилаца злочина", рекла је Филиповићева.

Она је навела да се стиче утисак немоћи и убјеђења да ће, због опструкције правосуђа БиХ, односно тужиоца Муратбеговића, који сам оцјењује да ли ће подићи оптужницу или неће, и остали предмети у вези са злочинима над Србима у средњем Подрињу завршити обустављањем истраге као и у случају Горњих Магашића, што је поражавајуће и што доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и БиХ и њене институције.

Александру Лончаревићу је прије 30 година у Горњим Магашићима, на кућном прагу, убијена сестра Љиљана, удата Илић, која је била трудна.

"Прође 30 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема. Како правосуђе БиХ ради и какав однос има према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима - изгледа да правду нећемо ни дочекати", рекао је Лончаревић. Према његовим ријечима, познато је ко су жртве и ко су убице, али правосуђу наводно још нешто треба, а не објашњавају шта. "Видљиво је да се ради о опструкцији за коју, нажалост, у оваквој држави нема санкције и лијека.

Побиле су их прве комшије. Родитељи су ми увели и помрли у нади и невјерици чекајући правду коју, изгледа, ни ја нећу дочекати, јер истина и правда не одговарају правосуђу БиХ", навео је Лончаревић.

Он је истакао да ће наставити да долази и одаје пошту убијеним Србима, те да говори о злочину у Горњим Магашићима и срамоти правосуђа БиХ, које није способно и мимо правних норми и етике опструише процесуирање убица осам српских цивила који нису никога угрожавали, нити пружали неки отпор убицама које су упале у село и побиле затечене мјештане у њиховим кућама.

Мјештани су подсјетили да су Горњи Магашићи нападнути 20. јула 1992. године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице и околних села упали у небрањено село и убили све цивиле међу којима петоро из породице Илић, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа у том селу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.