Недостатак медицинара хронични проблем: Љекаре из пензије враћају на посао

Међу њима је и Дом здравља у Приједору, који је надлежнима у Српској упутио приједлоге за превазилажење мањка љекарског кадра, као привремену мјеру до стабилизације стања у том погледу, будући да се ова установа суочава с проблемом недовољног броја специјалиста породичне медицине и хитне медицинске помоћи.

Директор Дома здравља Приједор Милош Марјановић рекао је да приједлози подразумијевају измјене Закона о здравственој заштити на начин да се у изузетним случајевима, као што је недостатак доктора у евиденцијама Завода за запошљавање, омогући ангажовање пензионисаних љекара.

Додатни проблем који оптерећује рад установа је, казао је он, могућност да доктор медицине непосредно након завршеног факултета и запослења, без обзира на дужину радног стажа, може да конкурише за специјализације које расписују установе било којег нивоа здравствене заштите.

- Доктори медицине, најчешће након само неколико мјесеци рада на примарном нивоу, напуштају установу и одлазе на специјализацију у установе секундарног и терцијарног нивоа. У том случају не доводи се у питање само организовање рада у установи, него се обесмишљава пројекат породичне медицине, јер између понуђених специјализација доктори уопште не размишљају о специјализацији из породичне медицине - рекао је Марјановић.

Приједорски Дом здравља је, имајући то у виду, предложио и измјене и допуне регулативе коју доноси ресорно министарство, прије свега Правилника о плану и програму специјализација и супспецијализација, на начин да један од услова за учешће на конкурсу за додјелу специјализација, осим специјализације из породичне медицине, буде и доказ о минималном радном стажу у примарном нивоу здравствене заштите од 12 или 24 мјесеца.

Са сличним проблемима се суочава и Дом здравља Добој. Директор ове здравствене установе Владимир Марковић каже да га веома много колега зове и тражи контакте љекара који су некад аплицирали код њих.

- Међутим, на тржишту има врло мали број љекара и дефинитивно је тешко доћи до квалитетног кадра - казао је Марковић и додао да би једно од привремених рјешења свакако могло бити ангажовање љекара који су у пензији или помјерање границе за одлазак у пензију.

Недостатак кадра донедавно је оптерећивао и рад Дом здравља Берковићи, који је, у договору са општином, љекарима као мотив понудио плату од 3.000 КМ и смјештај.

- Имамо два љекара и они за сада могу подмирити потребе свих пацијената. Међутим, у нашем дому здравља је донедавно био само један доктор, а обим посла захтијева и до три тима породичне медицине. Баш смо се намучили да нађемо новог специјалисту породичне медицине - казао је за “Глас Српске” директор Горан Ћупина.

Према његовим ријечима, сличне проблеме имају и Љубиње и Гацко, у чијем Дому здравља раде два љекара из Фоче.

Директорица Дома здравља у Гацку Невена Миљковић Мандић казала је да би дефинитивно нешто требало мијењати у организацији установа примарне здравствене заштите.

- Једноставно смо били приморани да љекаре потражимо у другим локалним установама, јер ми не можемо, примјера ради, неком младом колеги ускратити додатно усавршавање или младој мајци да иде на породиљско - казала је Миљковић Мандић, додајући да љекара у једној здравственој установи никад не може бити доста.

ДИСБАЛАНС

Предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак истиче да домови здравља годинама надлежнима указују на недостатак љекара.

- Велики је дисбаланс у политици уписивања доктора медицине, броја запослених и оних који се запошљавају на примарном нивоу здравствене заштите. Велики број млађих колега већу мотивацију проналази у болничком сектору него на у примарном нивоу, што домове здравља доводи у тешку ситуацију - казао је Купрешак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.