"Глас" сазнаје колико дронова лети изнад неба БиХ
БАЊАЛУКА - Да би снимили најбоље кадрове из ваздуха, грађани све чешће уз камеру и фотоапарат користе и дрон, који је идеалан за фотографисање са неприступачних терена, а у БиХ су тренутно регистроване 283 такве летјелице.
То је знатно више него претходних година, јер их је 2020. године било само 78, 2021. године тај број се повећао на 166, док су лани била 222 регистрована дрона.
Подаци су то Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА) одакле су за “Глас Српске” потврдили да је од тога броја, око 60 одсто у власништву правних лица, 20 одсто у власништву физичких лица и исто толико у власништву државних органа.
- Број дронова уписаних у евиденцију БХДЦА се повећава и позивамо све који још нису уписали дрон да то учине. Процедура је једноставна и подразумијева да власник дрона поднесе захтјев за упис у евиденцију и уз њега приложи овјерена документа - рекли су из БХДЦА-е.
Додали су да је потребна фотокопија личне карте, увјерење о пребивалишту уколико је ријеч о физичком лицу или ЈИБ уколико је ријеч о правном лицу, копија полисе осигурања, као и овјерена изјава о власништву дрона.
- Захтјев за упис дрона у евиденцију и изјаву о власништву дрона подносиоци захтјева могу пронаћи на званичној интернет страници БХДЦА. Уз наведено, подносилац захтјева је обавезан да уплати пет КМ таксе и доказ о томе - рекла си из ове Дирекције додавши да је оператер дрона одговоран за безбједно летење дроном.
Ипак, најчешћи корисници ових летјелица су професионални фотографи и сниматељи.
Фотограф из Челинца Владимир Тадић од 2018. године користи дрон који је чест алат, али и помоћ за још бољу фотографију. За “Глас Српске” каже да управља дроном тежине 250 грама и најчешће га користи као наставак за фотоапарат.
- Употребљавам дрон када хоћу да ухватим нека мјеста којима не могу прићи. Углавном је ријеч о планини, неприступачним предјелима у природи. Има пуно предности код фотографисања из ваздуха - рекао је Тадић.
Додаје да су дронови једноставни за кориштење те да се са минимумом знања може да научити и савладати техника управљања овом летјелицом.
- За видео-снимке потребно је искуство да бисмо имали квалитетан снимак из ваздуха – рекао је Тадић.
Директор сарајевске фирме “Дрон.ба” Дадо Рувић рекао је да је дрон почео користити прије десет година, а експанзија је примјетна посљедње три године.
- Дрон професионалцима олакшава снимање кадрова из углова који до сада нису били присутни, посебно што је за врло кратко вријеме кадар могуће снимити из више углова, а да се не морате пењати на зграде и брда да бисте добили панорамске снимке и фотографије. Све то сада можете помоћу дрона и то за два минута - рекао је Рувић за “Глас”.
Он наглашава да је проблем што већина корисника дронова није регистровала своју летјелицу.
- Регистрација на годишњем нивоу кошта око 200 марака, то је осигурање од трећих лица у случају да својим дроном нанесете штету некоме – рекао је Рувић.
Аеродром
Из Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ наглашавају да кориштење дрона мора бити усклађено и са прописима који се односе на безбједност, приватност, заштиту података, материјалну одговорност и заштиту животне средине.
- Уколико се операције дроном обављају у зони аеродрома, потребна је, осим одобрења БХДЦА, и сагласност надлежне јединице контроле ваздушног саобраћаја - рекли су из БХДЦА-е.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
