Научни истраживач Душан Матерић открио честице нанопластике на врховима Алпи: Загађена и мјеста гдје људи никад нису крочили
БАЊАЛУКА, УТРЕХТ - Да је загађење ваздуха, које може да скрати људски живот и до пет година, горући проблем који захтијева хитну реакцију, потврдило је и истраживање које је показало да се честице нанопластике налазе и на нетакнутом врху Алпи, гдје људска нога није крочила.
Прича то за “Глас Српске” научни истраживач на Утрешком универзитету у Холандији Душан Матерић, који је на челу групе научника која је јединственом методом по његовом “рецепту” истраживала присутност загађења на врху овог планинског масива.
- Када смо упоредили одакле вјетрови наносе те честице пластике, испоставило се да их доносе из градова западне Европе. То је веома значајно откриће које потврђује да мале честице путују високо у атмосферу, те да су у градовима у којима живимо језгра загађења - истакао је Матерић.
У разговору за наш лист објашњава како је уопште дошло до овог истраживања, указавши на његов значај.
- Пластика је у посљедњих десетак година постала велики еколошки проблем и научници су прво почели да мјере микропластику коју је релативно лако и мјерити, зато што је видљива - рекао је Матерић.
Међутим, како додаје, постоји лимитација таласних дужина и са тим методама не могу да се идентификују мале честице, испод десет микрона.
- Када сам са групом истраживача боравио у Бечу, открили смо да у унутрашњим дијеловима леда са врло високих планина има јако пуно пластике и почели смо мјерити мојом методом. Нико није могао да измјери нанопластику у било каквим узорцима у нашој околини и ово истраживање је важно зато што смо ми успјели - казао је Матерић.
Наглашава да је проблем са нанопластиком тај што је мања и самим тим може да продре много дубље у организам.
- А ако говоримо о дисању, све веће честице прашине остају у носу, а мало мање честице дођу чак и до душника, док наночестице пролазе скроз до плућних алвеола и могу да продру у крвоток и се рашире по цијелом тијелу - објаснио је Матерић. Оваква истраживања управо постоје да би се, како каже, утврдило које лоше ефекте на организму могу да изазову те честице.
Додао је да људи морају да схвате да је ово један од горућих проблема који утиче на здравље људи, али и убрзава процес климатских промјена.
Испуњен сан
Још као дијете, одрастајући у Дрвару, Душан Матерић пожелио је да постане научник, те је тако уписао биологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци, затим је отишао у Италију на специјализацију из биохемије, а потом је радио као асистент на Универзитету у Источном Сарајеву. Магистарске студије је завршио у Бањалуци, након чега га је живот одвео у Енглеску, гдје је и докторирао.
- Љубав према науци се развија од малих ногу, а добро је још ако и неки професор то препозна, па мало подстакне ученика. Људи на нашим просторима генерално мисле да наше дипломе нису важне у свијету, али јесу. Заиста су цијењене и наши истраживачи с њима могу да раде свугдје - казао је Матерић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
